Prvih nekoliko minuta Matriksa (1999) zlokobno je i dezorijentišuće: potoci limeta-zelenih slova slivaju se niz ekran a potom ga zagušuju. Izdaleka, to izgleda kao šifra koja nikako ne može da se razbije; ako pogledate malo pobliže, međutim, razlučićete da se radi o zbrci japanskih karaktera: hiragana, katakana, ikanji.
Vašovksiji, koji su režirali film, otvorili su svaki sledeći film u okviru Matriks franšize istom sekvencom. Možete čak reći da je zelena tehno-kiša prepoznatljivi vizuelni znak serijala.
Za one među nama kojima je bilo nemoguće da skontaju šta to tačno zatrpava keran, imam vesti: ispostavlja se da smo bili nasamareni.
Čovek koji stoji iza ovog koda je Sajmon Vajtli, koji je radio kao produkcioni dizajner filma. U intervjuu za CNet prošlog četvrtka, Vajtli je otkrio da je izvor ove zbunjujuće šifre niko drugi do kuvar njegove supruge — i recepti za suši koje je našao u njima.
Dakle, da rekapituliramo: zbunjujuća šifra, nad kojom su mnogi štreberi proveli neljudske količine vremena u pokušaju da je razbiju, zapravo je gomila japanskih recepata za suši. Ludilo! Hvala što ste nam to razjasnili.
To će, bez svake sumnje, navesti neke obožavaoce franšize da izvuku recepte iz svakog frejma; svakom ko se odvaži na jedan takav grandiozni poduhvat unapred želim mnogo sreće.
Plus, imate još i ovo: uprkos činjenici da je Vajtli bio arhitekta jedne od najprepoznatljivijih sekvenci filma, na kraju se nije našao na špici filma. Kakva šteta i sramota.
