PODELI
Foto: GSU

U četvrtak 07.06.2018. godine u Galeriji savremene umetnosti svečano je otvorena izložba povodom 300 godina od potpisivanja Požarevačkog mira pod nazivom „Predstave Požarevačkog mira na gravirama, kartama i medaljama-replike“.

Izložbu je otvorila Marina Radosavljević, istoričar umetnosti, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu. Otvaranju je prethodilo izvođenje muzičke numere ansambla „Novi zvučni talas“ u sastavu profesora Muzičke škole: Bojana Stevića, Aleksandre Gajić i Dragane Mladenović.

Foto: GSU

Direktor Narodnog muzeja u Požarevcu dr Gordan Bojković najpre je pozdravio prisutne goste, a zatim napravio uvod o Požarevačkom miru. Ovom prilikom kazao je: Ova izložba posvećena je 300 godišnjici od potpisivanja Požarevačkog mira. 5.juna pre tačno 300 godina na brdu Sopot potpisan je ovaj mirovni sporazum. Mirovni pregovori trajali su od 5. juna do 21. jula 1718.godine. Požarevački mir je nastao posle niza sukoba i ratova od kojih je poslednji trajao od 1716. do 1718. godine. Smatra se u evropskim okvirima jednim od najznačajnijih mirovnih sporazuma u istoriji Evrope jer je tim mirovnim sporazumom otvoreno tzv. istočno pitanje. Drugačije rečeno postalo je jasno da Turska više nije velika sila i da ne može odoleti ekonomski, vojno, finansijski, organizaciono evropskim državama“.

Voditeljka programa Višnja Ognjanović obratila se posetiocima rečima: „Izložba „Predstave Požarevačkog mira na gravirama, kartama i medaljama“ u vidu replika kroz podsećanje, ali i upoznavanje izloženih dela ima za cilj da prezentuje i interpretira jedan deo bogatog vizuelnog materijala koji se odnosi na ratne uspehe i sklapanje mira. Jedan deo predstavljenih replika dela pripada zbirkama muzeja i biblioteka u Srbiji, uglavnom je publikovan i dostupan kroz stalne postavke ili internet prezentacije. Pomenimo Muzej grada Beograda koji čuva Album Požarevačkog mira Johana Konrada Vajsa, Narodnu biblioteku Srbije sa kartom Srbije iz 1718.g, Narodni muzej u Požarevcu i medalje iskovane povodom potpisivanja mira… Sećanje na mirovnu konferenciju iz 1718. čuva i Narodni muzej Mađarske, muzej Albertina iz Beča, Vojni muzej u Augzburgu. Primerci gravira iz knjiga, dnevnika, izveštaja, dnevne štampe ali i pojedinačnih grafičkih listova iz inostranih biblioteka, arhiva i muzeja, nastalih tokom trajanja rata i održavanja mirovnih pregovora ili u nešto kasnijem vremenskom periodu a odnose se na ove događaje, bili dostupni putem on-line kataloga i digitalnih datoteka.“

Foto: GSU

Marina Radosavljević, istoričar umetnosti, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu kazala je: „U Habzburškoj monarhiji s kraja 17. i tokom 18. veka, vidljiva je tendencija države da se na podanike aktivno utiče preko grafičke produkcije karata, različitih planova, veduta i prikaza bitaka, štampanih ilustrovanih izdanja ili komemorativnih medalja. Važnost ratova kao vojni i diplomatski uspesi neprestano su objavljivani i propagirani u javnosti upravo kroz vizuelne sadržaje i pisanu reč. Ove idejno-istorijske i ideološke postavke bile su deo je političkog komunikacionog sistema u čijem se središtu nalazi austrijsko-turski rat 1716-1718. i Požarevački mir, kao i sam monarh, car Karlo VI…. Ideologija države Habzburga i Karla VI baštinila je ideju cara kao novog Konstantina. Ogledala se u verovanju u Božju datost dinastije i njenu misiju da u znaku krsta vojuje protiv neprijatelja. Ratovi sa Turcima koji su trajali skoro dva veka smatrani su krstaškim pohodima, a svaka pobeda propagirana je kao pobeda krsta. U toj tradiciji sagledavan je i Austrijsko-turski rat 1716-1718. godine.“

Izložba će trajati naredne tri nedelje. Ulaz je slobodan.

KOMENTARIŠI