Foto: E Kučevo

Prilikom otvaranja izložbe mlade umetnice Danice Veselinović direktorka Centra za kulturu Jasmina Blagojević je, između ostalog, istakla da je „Umetnički savet Galerije savremene umetnosti, odabrao nakon Konkursa, 14 pojedinačnih i grupnih projekata – izložbi koje će biti prikazane u ovom atraktivnom prostoru u toku 2019. godine i da se sezona otvara upravo izložbenom postavkom Danice Veselinović.

Autorka je je u svojoj konkursnoj prijavi napisala :

„Baveći se duže vreme fenomenom haosa u najširem slislu, od onog koji je u grčkim mitovima bio početak i izvor svega na svetu, pa do haosa u našem okruženju, prirodi, društvu, sistemu, kući, gde kao deo spoljne, fizičke realnosti,nosi samo značenja za nered, krš, lom, rusvaj, gužvu, vrevu, metež, konfuziju,bivam bocnuta idejom kako zapravo ta spoljna realnost utiče na našu unutrašnju realnost i život uopšte. Iz ovoga sledi da život ne predstavlja ništa drugo no konflikt između konstantnog izbegavanja i suočavanja sa neprijatnostima koje nameće spoljna realnost (haos) i istovremenu želju da se dožive zadovoljstva koje ta realnost nudi. Kako pomiriti ove realnosti, nametnulo se kao jedno od glavnih pitanja u mom istraživačkom procesu. U pronalaženju odgovora, ostajem verna motivima koji čine moje slike, odnosno predmetnom svetu kuhinje, koji na mikro planu u određenim okolnostima čini haos. Ali ne samo motivima, ostajem verna i teoriji da umetnost nije stvorena za to da izrazi sreću, već da pomogne da se do nje dođe, te tako kreiram red u neredu. Brojno neoprano posuđe i nagomilani kuhinjski predmeti na slikama menjaju svoj oblik, poziciju ili se potpuno gube, težeći ‘harmoniji haosa’, tj., zadovoljstvima koje ta realnost pruža, jer forme oblika i njihovo uklapanje svakako u tom smislu igraju važnu ulogu. Takođe, koliko na forme i njihovo mesto i brojnost, obraćala sam pažnju i na pauze između formi. One igraju podjednako važnu ulogu u celokupnoj igri formi i takođe predstavljaju važan deo harmonije. Kolorit je sveden na minimum. Dve boje u jakom kontrastu kojima je građena slika, svojim intenzitetima predstavljaju zapravo odnos dve pomenute stvarnosti.‘Igranje’ u ovom slučaju različitim oblicima i formama, kompozicijama, bojom,sa izvorom inspiracije u punoj sudoperi, predstavljalo je svakako izazov sam po sebi, sa idejom da utiče na posmatrače, na njihove emocije i sposobnost estetskog proživljavanja, da ‘ne padnu’ pred odgovornošću za svet u kome žive, jer ga mogu menjati na najkreativnije načine.”

KOMENTARIŠI