PODELI
Foto: Falk Arnhold

Parna lokomotiva koja se nalazi u Železničkom muzeju u Požegi trebalo je da bude izložena kao eksponat na obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Sve je manje vremena da parna lokomotiva „Kostolac”, koja se nalazi u Železničkom muzeju u Požegi, bude izložena u Parizu, povodom velikog obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. Parnjaču koja je municijom snabdevala srpske vojnike na Solunskom frontu i predstavlja deo naše nacionalne istorije, po svemu sudeći, neće videti desetine svetskih lidera koji će prisustvovati ovom značajnom događaju, piše Politika.

Lokomotiva „Kostolac” jedna je od 200 proizvedenih 1916. u SAD za potrebe francuske vojske koja ih je koristila za raznošenje elemenata za brzu konstrukciju koloseka i snabdevanje artiljerije. Sačuvana su samo dva primerka: naša lokomotiva, koja je izložena na pruzi uskog koloseka neposredno uz zgradu glavne železničke stanice, i druga, koja se čuva u Saobraćajnom muzeju u Drezdenu.

————————————————————————————————-

POVEZANE VESTI:

Industrijsko nasleđe Kostolca: Parne lokomotive kao „spomenici“ i svedoci

————————————————————————————————-

Naziv „ćira” za parne lokomotive nastao je među našim vojnicima na Solunskom frontu. Upravo tako zvali su lokomotivu „Kostolac”, koja je vukla kompoziciju za snabdevanje. Zbog specifična dva dimnjaka, vojnici su je zvali i „dvoglava aždaja”.

Iako je prošle godine najavljivano da će naša „parnjača” biti transportovana za Pariz, gde je trebalo da bude prikazana u jednom od najznačajnijih muzeja, Palati invalida, na mestu gde se čuva Napoleonov sarkofag, Petar Petrović Pepi, osamdesetjednogodišnji penzioner, istaknuti član srpske zajednice u Francuskoj koji sarađuje sa francuskim ratnim veteranima, pesimistički tvrdi da su birokratske procedure zakočile „Kostolac” na putu ka Francuskoj.

Prikazivanje srpskog „ćire” u Parizu iniciralo je francusko udruženje ljubitelja lokomotiva „Tak de Lak”. Oni su ovlastili Petra Petrovića Pepija, svog počasnog člana, da zastupa njihove interese u Srbiji i pregovara o transportu lokomotive. U ostvarenje ove ideje aktivno je uključena i francuska ambasada.

– Kako „Tak de Lak” nije uspeo da sprovede tu ideju, francuski admiral u penziji Lakaj, predsednik asocijacije francuskih veterana iz Prvog svetskog rata „Andre Mažino”, obratio mi se kao dugogodišnjem prijatelju Francuske, da pomognem da lokomotiva bude izložena u Parizu. Na proslavi stogodišnjice Velikog rata biće prisutan veliki broj svetskih državnika, među kojima će, kako se očekuje, biti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pa sam smatrao da bi za našu državu bilo veoma korisno da se ideja o dolasku lokomotive u Pariz konačno ostvari – kaže Petrović, ukazujući da već dve godine ne može da nađe pravog sagovornika u lavirintima državne administracije.

– Pošto nemamo mnogo vremena, apelujem na državu Srbiju da uprosti administrativne procedure, jer smatram da će biti izuzetno značajno da se lokomotiva prebaci u Francusku, kako bi i Francuzi i ceo svet imali priliku da se upoznaju sa herojskom borbom srpskog naroda u Prvom svetskom ratu na strani saveznika. Prevoz i sve troškove snosila bi francuska asocijacija, a Srbija ne bi imala nikakvih izdataka – kaže veteran koji je za poslednje tri decenije imao priliku da na obeležavanjima godišnjica francuskih ratnih veterana upozna sve francuske predsednike, od Fransoa Miterana do Emanuela Makrona. Na te proslave dolazio je odeven u uniformu srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata.

Petrović podseća da je parnjača „Kostolac” trebalo da bude značajan eksponat izložbe povodom stogodišnjice kraja Velikog rata i naglašava da je francuska država garantovala da će lokomotiva biti vraćena u Srbiju. Planirano je da do tamo bude transportovana kamionom.

Prošle godine Petrović je bio veći optimista kada je davao izjavu za „Politiku”. Verovao je da će lokomotiva biti izložena u Parizu već na proleće ove godine godine ili upravo 11. novembra, na Dan primirja. Danas još traži pravog sagovornika u Ministarstvu kulture i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ovaj tip lokomotiva za vreme Prvog svetskog rata saobraćao je na prugama Solunskog fronta, na relaciji Vertekop – Subotsko – Pribedište. Sa ovih pruga, u podnožju Kajmakčalana, snabdevana je Druga srpska armija. Kompozicija se sastojala od parne lokomotive i devet vagona. Nakon što je 1940. godine Nemačka okupirala Francusku i preuzela železnički vozni park, ova parna lokomotiva prebačena je u rudnik lignita u Kostolcu. U rudnicima je korišćena sve do 1951. godine, kada je postala eksponat Železničkog muzeja.

KOMENTARIŠI