U Biblioteci u Kostolcu, Ogranku Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac u petak, 2. jula, naš poznati pisac i prevodilac Goran Skrobonja, predstavio je svoj bogati književni rad.
Goran Skrobonja rođen je 1962. godine u Beogradu, gde je i diplomirao 1985. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 1986. pa do danas bavio se profesionalno spoljnom trgovinom i bio na rukovodećim funkcijama u kompanijama „Simpo“ Vranje, „ICN-Galenika“, „Terra Trade“, „Decotra Engineering “ i „HIP-Petrohemija“, da bi od 2009. postao generalni sekretar Srpskog udruženja izdavača i knjižara iz Beograda.
Takođe, od 1990. godine, Goran Skrobonja je imenovani stalni sudski tumač za engleski jezik pri Okružnom sudu u Beogradu. Pisanjem se aktivno bavi već skoro četiri decenije.
Do danas je napisao niz priča i romana i svojim stvaralačkim opusom, pored naučne fantastike, obuhvatio i horor, folklor, slovensku mitologiju i pop kulturu. Njegovi romani su: Nakot (1992, 1994, 2011), Vojnici Korota (1992), Čovek koji je ubio Teslu (2010), Sva Teslina deca (2013), Kada kažeš da sam tvoj (2017), Proročanstvo Korota (2018) i poslednji njegov roman iz dva dela, napisan u saradnji sa kolegom Ivanom Nešićem Firentinski dublet – Sfumato (2020) i Kjaroskuro (2021), objavljen u izdanju „Lagune“. Pored romana, autor je i nekoliko zbirki priča: Od šapata do vriska (1996), Šilom u čelo (2000, 2019), Tihi gradovi (2007), Poklade i druge priče (2014), Vampirske priče (2016) i Klopka i druge priče (2020).
Sva navedena dela svrstavaju ga u red najproduktivnijih savremenih srpskih pisaca. Osim svog spisateljskog poziva, Goran Skrobonja bavio se i izdavaštvom, osnivač je i direktor izdavačke kuće Paladin. Urednik je i izdavač prve domaće privatne edicije posvećene hororu – Košmar. Prevodilac je velikog broja romana najboljih svetskih pisaca. Prevodio je dela Stivena Kinga, Dena Simonsa, Džejmsa Korija (pseudonym dva pisca Danijel Abraham i Taj Frenk), Ijana Mekdonalda, Voltera Ajzaksona (biografije Stiva Džobsa, Alberta Ajnštajna, Leonarda da Vinčija), Klajva Barkera, Džejmsa Herberta, Džastina Kronina, Majkla Maršala Smita, Glen Dankana, Ričarda Morgana, Stivena Eriksona, Kurta Vonegata, Bila Brajsona i drugih…
Dobitnik je brojnih nagrada za žanrovsko stvaralaštvo, među kojima su najskorije nagrade “Stanislav Lem” i “Zlatni zmaj” za doprinos razvoju domaće fantastične književnosti.
Tokom književne večeri u Kostolcu, posetioci biblioteke uživali su u veoma zanimljivom razgovoru o piščevom prevodilačkom radu, o njegovim pričama, stripovima i romanima, o izdavaštvu, o istraživačkom radu, pošto sve njegove knjige imaju duboku istraživačku podlogu, zatim o putovanjima, o saradnji sa drugim piscima, o fantastici, o prevodima njegovih knjiga na japanski jezik, o književnim nagradama, kao i o budućoj ekranizaciji njegovih priča i romana. Goran Skrobonja je prilikom posete Bibliteci u Kostolcu, uzeo učešće u akciji promovisanja fantastike, kao sve popularnijeg žanra u književnosti i kinematografiji i snimio kratak video prilog u kome je govorio na temu: „Zašto volim fantastiku?“
