Sve više vlasnika apartmana i hotela prstom upire u Buking, jer se spekuliše da čak petina objekata na ovoj platformi nije prošla nikakve kontrole.
Posle najnovije afere u Hrvatskoj, nastale kada je grupa turista iz Francuske preko Bukinga rezervisala luksuznu vilu na Hvaru (za oko 6.000 evra), a na tom mestu zatekli gradilište i zapušten plac, oglasili su se i legalni iznajmljivači smeštaja u Dalmaciji.
Kako piše “Jutarnji list”, oni ističu da je nelojalna konkurencija uzela maha, da čak 20 odsto objekata koji se oglašavaju na popularnoj turističkoj platformi nema rešenje o kategorizaciji i dodaju da je slučaj sa francuskim turistima mogao da bude izbegnut da su ova pitanja zakonski regulisana, piše “Politika”.
“Svaki čovek ima ličnu kartu sa podacima o identitetu. Za turistički objekat takva lična karta bila bi rešenje o kategorizaciji. Ako pitate Buking zašto su do pre nekoliko godina kao osnovni uslov za oglašavanje tražili rešenje o kategorizaciji, a sada to više ne traže, sigurno nećete dobiti odgovor. Razlog je isključivo u njihovom profitu, a posledice su upravo ovakve”, kaže vlasnik jednog luksuznog hotela u Dalmaciji.
Rešenje o kategorizaciji sadrži ime i prezime vlasnika objekta, dokaz o pravu raspolaganja kroz vlasnički list ili ugovor o zakupu, kao i popis opreme. Kako se navodi, to je zbir svega onoga što objektu daje određeni broj zvezdica i pokazatelj stvarnog stanja u smeštaju.
Kako je objašnjeno, Buking na nekoliko načina dolazi do profita, a jedan od njih je provizija od oko 20 odsto. Taj deo od ukupnog iznosa ide direktno na račun kompanije kada se realizuje uplata gosta apartmana.
Buking se našao i na udaru zbog navodnih skrivenih troškova u cenama smeštaja, pa je, iz tog razloga, od 1. septembra promenjen način poslovanja ove platforme, kao i sajta Trivago i sličnih kompanija. Naime, oni sada moraju jasno da navedu sve troškove (takse, naknade za čiščenje, itd.) i da ih predoče korisnicima pre rezervacije i plaćanja.
Upravo na skrivene troškove se žalilo najveći broj korisnika, ali bilo je i drugih primedbi. Prema podacima britanske antimonopolske komisije, dešavalo se da sajtovi postavljaju oglase već rasprodatih hotela kako bi uticali da potencijalni gost što pre donese odluku. Drugi način požurivanja korisnika jeste davanje lažnih informacija, kao na primer da je smeštaj za koji je korisnik zainteresovan ostalo samo jedno slobodno mesto, što je gotovo uvek neistina.
