Biblioteka „Srboljub Mitić“ Malo Crniće, književnim skupom „Nigde Sunce nije tako toplo kao u zavičaju“ upriličeno u znak sećanja na Branka Lazića Manasa, označila je početak Stiškog kulturnog leta, u opštini Malo Crniće.
Program je otvorila direktorka Biblioteke, Danijela Božičković Radulović:
„…Možemo da se divimo onome što nam je nedostižno. Da čeznemo za nečim što je veće i bolje od onoga što imamo. Možemo da mislimo da iza ovih planina, žita, suncokreta, reka, šljiva, sija neko lepše sunce i da se tamo negde, lepše i bolje živi. Možemo čak i da verujemo u to. Ali, ono što je suština čovekova, njegova bit i kob, to je povezanost sa zemljom na kojoj je rođen; Sa tim parčetom neba, zrakom sunca, sa prvim gutljajem mleka i prvim izgovorenim rečima…Jer, tu je mesto gde jedino postoji prava sloboda i ona čista bezuslovna ljubav. Zavičaj je ono što čovek, svesno ili nesvesno nosi u srcu i što ga pre ili kasnije, uvek vuče i vraća. Danas se sećamo Čoveka koji je sve ovo jako dobro znao , uvek svestan lepote svog zavičaja. Znao je puno toga o mnogim drugim zemljama i narodima, ali je voleo svoj i pisao o njemu. Ako ukucate Brankovo ime na Guglu, ili pročitate biografiju iz neke od njegovih knjiga, videćete da je rođen 23.12.1929. godine, u Petrovcu na Mlavi, od oca Drageta Sarača i Majke Milice; da je osnovnu školu završio u Petrovcu na Mlavi, a Gimnaziju u Svilajncu; da je nakon završenih studija u Beogradu, čitav svoj radni vek proveo kao profesor srpskog jezika i književnosti u Petrovačkoj gimnaziji, čiji je direktor bio od 1984 do 1991; da je na parlamentarnim izborima 1999. izabran za Narodnog poslanika i da je preminuo 26.12.2010. u rodnom Petrovcu. Piše i to da je Branko Lazić bio izuzetan intelektualac, lokal patriota, književnik, pozorišni reditelj, osnivač, kolumnista i urednik u mnogim opštinskim i regionalnim časopisima.
To je ono što svako može da pročita o Branku Laziću. Ali, mi o njemu znamo mnogo više. Mi smo ga poznavali…“, rekla je Danijela Božičković Radulović.
Sećanja na Branka Lazića, čoveka koji je svojim postojanjem obeležio jedno vreme, u ovom kraju a i šire, evocirali su kroz stihove, raznolike priče i anegdote: Ana Dudaš, Milisav Milenković, Živojka Milić, Zlatija Radovanović, Zorka Stojanović, Antileta Živković, Milić Antonijević, Vukašin Milić, Aleksandra Dimitrijević i Danijela Božičković Radulović.
Čitav događaj svojim glasom oplemenila je Slobodanka Milić, vokalni solista. U programu su prikazane fotografije, kao i inserti iz emisije TV „Sat“ – „Portret umetnika“, u kojoj je Branko Lazić gostovao.
