Počinju pregovori o minimalnoj ceni rada, sindikati traže 39.000 dinara

Počinju pregovori o minimalnoj ceni rada, sindikati traže 39.000 dinara

Foto: Urban City // B.P.

Danas počinju pregovori o minimalnoj ceni rada, za istim stolom biće predstavnici države, poslodavaca i sindikata. Pregovori će se okončati u zakonskom roku od 15 dana, a konačnu odluku o visini minimalne cene rada doneće Socio-ekonomski savet.

Ukoliko ne dođe do dogovora, stvari u svoje ruke preuzima država i ona će do 15. septembra doneti odluku, kaže za RTS Dušan Petrović, sekretar Socijalno-ekonomskog saveta.

Gostujući u Jutarnjem programu, Petrović je rekao da će učesnici u pregovorima izneti svoje argumente i – što je važno – sve to mora biti u pristojnom tonu, jer u protivnom, kako kaže, nema pregovora.

Prema njegovim rečima do sada je situacija sa donošenjem odluka o visini minimalne cene rada bila “šarena”. Socio-ekonomski savet je poslednju odluku doneo 2018. godine za 2019., a u poslednje dve godine je to radila država jer nije bilo dogovora o visini minimalne cene rada.

Šta sadrži minimalna potrošačka korpa

Sindikati se pozivaju na raniji dogovor da minimalna zarada treba da prati minimalnu potrošačku korpu, koja je oko 39.000 dinara.

Petrović ističe da u katalogu koji izdaje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija za svaki mesec, postoje osnovne namirnice minimalne potrošačke korpe.

“Mesečno za tročlanu porodicu od povrća i prerađevina od povrća predviđeno je 1,4 kilograma paradajza, 7,5 kilograma krompira, od voća 200 grama limuna, kilogram pomorandži i banana. Od mesa 400 grama junećeg mesa, svinjskog mesa 1,8 kilograma, pilećeg mesa 2,8 kilograma”, kaže Dušan Petrović.

Dodaje da je metodologiju za svrstavanje namirnica i potreba tročlane porodice zajednički utvrdio Republički zavod za statistiku i Ministarstvo trgovine.

“Osim ovoga prati se i prosečna potrošačka korpa koja je nešto viša, oko 70.000 dinara, i sadrži veći broj proizvoda i veće količine. Ovo je minimum minimuma koji bi trebao da omogući egzistenciju tročlanoj porodici. Da li je to tako, to je sada diskutabilno”, naglašava sekretar Socijalno-ekonomskog saveta.

Poslodavci obavezni da isplate naknadu troškova

Petrović ističe da su po zakonu o radu poslodavci obavezni da zaposlenima isplate naknadu troškova, između ostalih za prevoz, troškove ishrane u toku rada i regres za godišnji odmor.

“Da li oni to isplaćuju, to su pojedinačne stvari koje bi trebalo analizirati. Zaposleni kojima poslodavci to ne omogućavaju imaju pravo sudske zaštite. Postoji još jedan mehanizam zaštite, a to je mirno rešavanje sporova. Republička agencija formirana je upravo iz razloga da se skrati postupak koji može da traje najduže mesec dana. Radni sporovi traju nekada i više godina”, naglašava Petrović.

Članica tima za pregovore Ljiljana Pavlović kaže da se 63 odsto poslodavaca izjasnilo da je nužno i opravdano povećati minimalnu cenu rada.

“Ono što poslodavci očekuju je da minimalna cena rada poraste za onoliko koliko je procenjen rast bruto domaćeg proizvoda  a to je na nivou od šest posto”, ističe Pavlovićeva.

Prema njenim rečima, imajući u vidu okolnosti u kojima domaća i strana preduzeća posluju pod uticajem pandemije poslodavci su predložili da i država pomogne i podnese jedan deo tereta rasta troškova za privredu i očekuju da će se neoporezovani deo minimalne cene rada povećati.

“Ono što mi u Uniji poslodavaca tražimo jeste da se on izjednači sa visinom minimalne cene rada i očekuju se poreske olakšice”, rekla je Pavlovićeva.

Povećati neoporezovani deo zarada

U istraživanju Unije poslodavaca učestvovala je 21 kompanija, koja spada u kategoriju stranih kompanija.

“To su uglavnom velika i srednja preduzeća. Dve trećine tih kompanija se izjasnilo da minimalna cena treba da raste i kao i domaće kompanije smatraju da država treba da interveniše povećanjem neoporezivog dela i smanjenjem troškova poslovanja”, poručuje Ljiljana Pavlović.

Dodaje da je, kada je reč o stranim poslodavcima koji su se izjasnili da nisu za povećanje minimalne cene rada, interesantno pomenuti da svi oni dolaze iz kategorije prerađivačke industrije a kao razloge navode enormni rast cena sirovina i pad poslovnih aktivnosti.

“Kada pričamo o pandemiji, 85 odsto stranih kompanija je imalo velike posledice, negativne efekte usled pandemije a svega 15 odsto poslodavaca je poslovalo bez većih poteškoća”, kaže članica tima za pregovore Ljiljana Pavlović.

KOMENTARIŠI