Klimatskim promenama valja prilagođavati tehnologiju proizvodnje i izbor biljaka koje će biti sejane. Jedna od mogućnosti koju zagovara i Ministarstvo poljoprivrede jeste navodnjavanje. Radi se o skupom metodu koji nije dostupan svakome, ali postoje i drugi postupci pogodni za primenu na manjim posedima, poput sejanja pokrovnih useva.
Na sušu je najbolje odgovoriti navodnjavanjem njiva. Međutim, reč je o skupoj i sofisticiranoj tehnologiji koja ne može biti dostupna manjim proizvođačima, niti je na malim posedima isplatitva.
Osim toga, pre nego što se uđe u nabavku takve opreme treba videti da li zemljište ima dovoljno vode i kakvog je ona kvaliteta.
Uz sve to, nestručno navodnjavanje može izazavati eroziju plodnog dela zemljišta što predstavlja dugoročnu štetu.
“U navodnjavanju se koriste dva resursa: voda koja je kao resurs ugrožena na planeti i zemljište kome nedovoljno vraćamo organske materije, jer u u Vojvodini, a naročito u južnom Banatu imamo nedostatak stočarstva”, kaže dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik Instituta “Tamiš”.
Alternative navodnjavanju
U razvijenom svetu se uz navodnjavanje koriste nove tehnologije poput pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i sideracije. Pokrovni usevi su dobri i u slučajevima kada nema navodnjavanja, jer čuvaju zemljište.
“Mogu da utiču na smanjenje erozije, na povećanje organske materije u zemljištu, za poboljšanje strukture zemljišta, zatim aleopatski mogu da deluju pošto su neka vrsta bikontrole na bolestima, štetočinama i korovima”, ističe dr Ugrenović.
Proizvođačima šećerne repe se kao predusev preporučuje slačica jer uništava nematode, a za kukuruz, koji se u Banatu masovno proizvodi, drugi pokrovni usevi.
“Za ovo sušno područja je jako pogodna lupina, te ozimi sitni grašak, grahorica, onda se često koriste i prava žita. Vrlo je pogodna raž zbog velike biomase koju formira. Takođe se mogu sejati i kupusnjače, kao što su slačica, uljana repica…”, zaključuje dr Ugrenović
Jedno od mogućih rešenja u borbi proti suše je da se više gaje ozimi usevi koji će lakše podneti nedostatak vlage.
Pokrovni usevi se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede, a mogu se definisati kao usevi koji se obično ne gaje u komercijalne svrhe, da pri tom imaju višestruku ulogu u plodoredima. Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama.
Uvođenjem pokrovnih useva u praksu mogu se u određenoj meri rešiti neka od ovih pitanja. Pokrovni usevi mogu povoljno da utiču na povećanje prinosa, smanjuju troškove kod upotrebe azota i pesticida, utiču na redukciju upotrebe mehanizacije, a svim tim i na povećanje profita.
Međutim pokrovni usevi mogu doneti i niz drugih agronomskih pogodnosti kao što su, poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavanje erozije, zaštitita kvaliteta vode, zaštita biološke raznolikosti, a koje se teško mogu finansijski izmeriti. Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu, moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema.
Više o ovoj tehnologiji pročitate na: Uloga pokrovnih useva i mehanizmi delovanja
