Poslednjih godina mnogo se govori o organskoj proizvodnji. Međutim, da bi se proizvelo dovoljno hrane za čitavo čovečanstvo u poljoprivredi moraju da se koriste pesticidi, kažu stručnjaci. Problem je što se često koriste nepravilno, što može da bude opasno za zdravlje i bezbednost ljudi i životinja. Da bi se to sprečilo, EU je revidirala listu dozvoljenih pesticida, a nju je preuzela i Srbija. Od januara počinje i obavezna obuka profesionalnih korisnika pesticida i kontrola uređaja za zaštitu bilja.
Da bi se obezbedilo dovoljno hrane za sedam milijardi ljudi u poljoprivrednoj proizvodnji su neophodni pesticidi, tvrde upućeni. Problem je, međutim, što proizvođači često prave greške kada ih koriste.
“Od onih koje će rezultirati neadekvatnom zaštitom bilja, kao što je pogrešno vreme primene, čak i pogrešan odabir samog preparata pa do onih koje mogu rezultirati povećanim rizicima po zdravlje ljudi. Od tih grešaka najveće su povećana količina primene po jedinici površine nekog preparata i nepoštovanje karenci koje predstavljaju minimalne vremenske periode koji moraju da prođu od poslednje upotrebe nekog preparata i primene do momenta berbe ili žetve”, navodi Milan Stević sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kako bi se ubuduće ove pojave svele na minimum, od 1. januara 2022. godine svi poljoprivrdnici koji koriste pesticide će biti u obavezi da prođu obuku, nakon čega će dobiti sertifikat koji će morati da obnove nakon pet godina.
“Da se upozna sa samim pesticidima, mehanizmom njihovog delovanja, načinom primene, zašto je važno da se prate uputstva o deklaraciji i primeni, o ličnim zaštitnim sredstvima koja se često zaboravljaju, zašto je važno da se vrši periodični pregled uređaja, o integralnom upravljanju štetnim organizmim, a o skladištenju, transportu, rukovanju, svim onim stvarima koja su važna u smislu zaštite zdravlja ljudi, životinja, neciljanih organizama i životne sredine”, objašnjava Lidija Ristić Matijević iz Uprave za zaštitu bilja.
Novina je i da će uređaji koji se koriste za primenu pesticida periodično morati da budu kontrolisani.
“Za periodnične preglede uređaja doneta su tri pravilnika o tome ko može da vrši kontrolu tih uređaja, na kom periodu, na koji način, koji su to delovi koji se kontrolišu, koje se prskalice kontrolišu, jer u okviru toga ne spadaju prskalice koje su ručne i leđne, već one koje imaju rezervoar od 100 litara, pa naviše”, pojašnjava Matijevićeva.
Još ranije su nadležni najavljivali da će korišćenje pesticida biti kontrolisano tj. da će proizvođači moći da kupuju samo onoliko preparata za zaštitu bilja koliko im je zaista neophodno. Obuka je, kažu, prvi korak u tom procesu.
“Kad se dovoljan broj korisnika obuči samo na osnovu tog sertifikata će moći da kupuju sredstva za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama koje su registrovane i na taj način će se imati podatak koliko se stvarno sredstava koristi, koje su to aktivne materije, za koje kulture se koriste. Mi za sada imamo podatke o tome koliko se sredstava proizvede i uveze, ali ne i koliko se stvarno potroši to je ono što je najvažnije. Te obuke ne treba shvatiti kao nešto samo da bi se ispunila zakonska forma da bi se dobio sertifikat, nego da stvarno korisnici se upoznaju sa samim pesticidima i da imaju pojam o tome na koji način se koriste najbolje”, ističe Matijevićeva.
Korak ka proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane predstavlja i skidanje sa liste dozvoljenih sredstava onih pesticida koji su se pokazali kao izuzetno štetni.
“Na listi pesticica koje se danas koriste nalaze se i supstance koje nisu otrovne, ali i one koje jesu. Ono što je dobro, ako se vratimo unazad 20 ili više godina, danas su kriterijumi za stavljanje u promet pesticida mnogo, mnogo strožiji nego što su bili, mnoge supstance su povučene, tako da je toksičnost današnjih pesticida neupredivo manja od pesticida koje smo imali pre 30,40 ili 50 godina”, tvrdi Stević.
Pesticidi se, čini se, u javnosti nalaze na vrhu neželjenih supstanci koje se mogu naći u voću, povrću, žitaricama a koje su rizične po zdravlje ljudi i životinja. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da su jednaka pretnja po bezbednost i zdravstvenu ispravnost hrane i mikotoksini, aditivi ili ostaci mineralnih đubriva.
