U senci usvajanja zakona o budžetu ostao je set poreskih propisa kojima se rasterećuje privreda i stvaraju bolji uslovi za veće zapošljavanje, koji su godinama unazad bili nedosanjan san srpskih privrednika.
Posle ubeđivanja mnogih vlasti, ova je najzad uslišila njihove molbe, pa će tako biti povećan neoporezovani deo zarada sa sadašnjih 11.790 na 15.000 dinara. Efekat te izmene odraziće se na 350.000 radnika koji primaju minimalac. Ova olakšica uvešće progresivnost u oporezivanju i rasteretiti privredu za oko 11,6 milijardi dinara, čime se stvara prostor za novo zapošljavanje.
Pored toga, uvedeni su i podsticaji za početnike, što je jedna od najvažnijih novina. Ona se odnosi na osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu, fakultet ili su, kao nezaposleni, duže od šest meseci na evidenciji NSZ.
Dalje, oni koji počinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti biće oslobođeni poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje u godini osnivanja preduzeća i u narednoj godini.
Novina se odnosi i na zaradu osnivača preduzetničke radnje i plata do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije NSZ. Primena mere počinje u oktobru 2018, a važiće i za preduzetnike u režimu isplate lične zarade. Podsticaji po novozaposlenom radniku ostaće na snazi do kraja 2019, i to tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj poreza i doprinosa od 65 do 75 odsto.
Za predsednika Unije poslodavaca Nebojšu Atanackovića te izmene su izuzetno značajne.
– Olakšice za novozaposlene produžene su za dve godine, iz čega se vidi da se država trudi da poveća zapošljavanje i kroz stimulacije i za domaće privrednike, a ne samo subvencije strancima. Mi godinama tvrdimo da je visoko oporezivanje rada najveća prepreka za poslovanje. Ima još problema, pre svega kod parafiskalnih nameta, zbog kojih ljudi beže u sivu ekonomiju – kaže Atanacković.
Na visoke poreze na zarade žalilo se 62 odsto privrednika
Ivan Radak iz NALED-a, organizacije koja je učestvovala u kreiranju novih rešenja, kaže da su oni utvrdili da 62 odsto privrednika ima primedbe na oporezivanje na zarade.
– Pored toga, 52 procenta je nezadovoljno parafiskalnim nametima. Donete mere su sastavni deo Nacionalne strategije za suzbijanje sive ekonomije, čiji je cilj je pospešivanje legalnog zapošljavanja jer većina koja kreće u posao zbog visokih nameta kreće iz sive zone. U 2018. godini urediće se posebnim zakonom i neporeski zakoni, za koje će se utvrditi i registar – kaže Radak.
