Kako bi se sprečila ozbiljnija oboljenja, ali i očuvalo zdravlje krvnih sudova, neophodna je poseta vaskularnom hirurgu.
Bilo da su u pitanju problemi sa cirkulacijom, proširene vene, oticanje nogu, ili čak bolovi tokom hodanja, svi ti simptomi se mogu smatrati znacima ozbiljnijih stanja koja je potrebno lečiti.
Ovi lekari su specijalizovani za dijagnostikovanje, ali i lečenje svih bolesti krvnih sudova, a pravovremeni pregled može sprečiti nastanak komplikacija i unaprediti kvalitet života.
Takođe, svi oni koji spadaju u rizične grupe za oboljenje bi trebalo da obavljaju redovne preglede. Pod rizičnim grupama se smatraju pušači, dijabetičari, osobe sa visokim krvnim pritiskom, ali i svi oni koji imaju porodičnu istoriju problema sa ovim oboljenjima.
Zbog toga je važno da se svi informišu o tome kada i zašto su važni pregledi kod vaskularnog hirurga, kao i šta očekivati od njih, kako bi bez straha zakazali termin i dobili adekvatnu terapiju.
Najčešće vaskularne bolesti
Prvenstveno je važno upoznati se sa vrstama ovih vrsta bolesti, kako bi kasnije mogle i da se prepoznaju i leče pravovremeno.
Najčešći problem ove vrste jesu upravo proširene vene – one predstavljaju stanje koje karakteriše oticanje i uvijanje vena, obično na nogama. To se dešava usled slabe funkcije venskih zalizaka, pa se može pojaviti bol, svrab i otečenost nogu, osećaj težine, a u nekim težim slučajevima i rane na koži.
Periferna arterijska bolesti ili PAB nastaje kada su arterije sužene ili blokirane zbog nakupljanja masnih naslaga, što otežava protok krvi. Simptomi koji se ovde javljaju uključuju bolove u mišićima prilikom hodanja, zatim hladne ekstremitete, ali i promenu boje kože na stopalima.
Ateroskleroza predstavlja stanje u kojem se dešava da se masne naslage nakupljaju unutar arterijskih zidova, što može dovesti do suženja arterija i otežati protok krvi.
Kako prepoznati simptome problema sa krvnim sudovima?
Bilo da postoje već navedeni simptomi najčešćih bolesti ove vrste, ili se sumnja na neko drugo oboljenje, važno je razumeti ceo proces, kako bi oni mogli da se leče, pa je poseta vaskularnom hirurgu od velikog značaja.
Simptomi će, naravno, varirati, od slučaja do slučaja i biće različitog intenziteta, međutim postoji nekoliko znakova na koje bi trebalo obratiti pažnju. Jedan od prvih znakova problema sa cirkulacijom jeste upravo osećaj bola, težine ili grčeva u nogama, pogotovo prilikom hodanja ili vežbanja.
Sledeći simptom se odnosi na oticanje u predelu gležnjeva i stopala, što može ukazivati na postojanje problema sa venama. Takođe, potrebno je obratiti pažnju i na promenu boje kože, bilo da je u pitanju crvenilo ili pojava plavičastog tona.
Ukoliko su ruke i noge hladne na dodir, to može ukazivati na slabu cirkulaciju krvi, pogotovo kada je u pitanju ateroskleroza o kojoj je bilo reči. Ono što takođe može ukazivati na ova oboljenja, jeste bol i pritisak u grudima, kao i kratak dah, ali i nepravilni puls i srčane palpitacije.
Kako odabrati specijalistu i šta očekivati tokom konsultacije?
Kada se bira specijalista koji može pomoći za konkretan problem, važno je da se prvo provere opcije tako što će se na primer pretražiti ili raspitati koji je najbolji vaskularni hirurug u Beogradu. Iako je ovo samo primer, ukoliko postoji hroničan ili ozbiljniji problem, veća je verovatnoća da će se upravo u tom gradu naći.
U toku pregleda, pacijent može da očekuje detaljan pregled, ali i razgovor o sopstvenom zdravstvenom stanju, kao i simptomima i tegobama. Vaskularni hirurg će pokušati da na taj način dobije što jasniju sliku o tome u kakvom su stanju krvni sudovi, ali i utvrdi da li je potrebno lečenje.
Prilikom konsultacije će se prvo obaviti detaljan razgovor, kako bi dobio informacije o trajanju i intezitetu simptoma, kao i koji su potencijalni faktori rizika. Pitanja mogu uključivati i porodičnu istoriju bolesti, kao i da li postoji trenutna terapija, ali i da li je bilo nekih ranijih operacija ili lečenja.
Dijagnostički testovi koji se koriste
Nastavak pregleda se sastoji od fizičkog pregleda koji procenjuje stanje arterija i vena. Izvršiće se i merenje krvnog pritiska na različitim delovima tela, kao i opipavanje pulsnih tačaka. Lekar će najverovatnije pregledati i kožu, kako bi otkrio eventualno prisustvo otoka ili rana.
Dalje se, po potrebi, može raditi i ultrazvuk krvnih sudova, odnosno dopler, potom angiografija ili testovi za procenu funkcije srca i pluća. Uz pomoć ovih dodatnih dijagnostičkih testova se može preciznije utvrditi konkretan problem.
Na osnovu celokupnog pregleda, vaskularni hirurg može predočiti sve korake koje pacijent mora preduzeti – počev od promene životnih navika, preko uvođenja adekvatnih lekova, pa sve do hirurških intervencija, ukoliko su neophodne.
Izuzetno je važno poslušati njegove savete, jer se ovakva stanja neće izlečiti sama od sebe – potrebno je praktikovanje zdravijeg života, pravilne ishrane, kao i uzimanje potrebne prepisane terapije.