Popis stanovništva, domaćinstava i stanova počeće 1. oktobra i trajaće mesec dana. Na poslednjem popisu 2011. godine Srbija je imala 7.186 862 stanovnika.
Kakav je demografski trend i da li je dobra procena Unicefa da smo među pet najstarijih nacija u Evropi, znaće se već poslednjeg dana novembra, kada će Zavod za statistiku objaviti preliminarne rezultate ovogodišnjeg popisa.
Ivan Marinković, demograf, rekao je za RTS da je Srbija zemlja starih ljudi i da posle popisa očekuje pad stanovnika, od čak 700.000.
“Očekujem veliki pad broja stanovnika, najmanje 500.000 će biti manje na osnovu podataka vitalne statistike, između rađanja i umiranja, a kada dobijemo podatke videćemo koliko su bile spoljne migracije. Očekujem pad od 700.000 stanovnika”, rekao je Marinković.
Ono što može biti pozitivno, kaže Marinković, jeste da će biti nešto bolja obrazovna struktura, da će kompjuterska pismenost biti na višem nivou i da će određeni ekonomski parametri verovatno biti bolji.
Ističe da su demokratski trendovi uspostavljani pre više decenija, i da ne možemo očekivati pozitivne stvari.
“Mi starimo od osnove, jer se svake godine rađa sve manje dece, svaka generacija je malobrojnija. Starimo i sa vrha, imamo produženje života i ono što je za sada nepoznanica jesu migracije i njihova selektivnost”, rekao je Marinković.
Procene i stručna mišljenja govore, kaže Marinković, da se na godišnjem nivou 15.000–20.000 više ljudi odseli iz Srbije nego što se doseli u nju, tako da očekujemo negativan migracioni saldo koji može biti do 200.000.
“Što se tiče vitalne statistike, mi na godišnjem nivou gubimo, počev od 2011, 2012, 2013. oko tridesetak hiljada, da bi se to u kasnijim godinama povećalo na 40.000. Poslednje dve godine kovid pandemije su napravile ogromnu razliku, preko 50.000, pa čak i 70.000 je bio negativan bilans, tako da smo na taj način izgubili pola miliona stanovnika”, naveo je Marinković.
Istakao je da su sela poprilično u demografski nepovoljnom statusu. “Sela su nastajala stihijski i nisu planski formirana, pa mnoga nisu imala demografsku budućnost. I kada se neka porodica tamo preseli i dobije decu, ona u tom trenutku rađanja, podigne brojke, ali to je kratkoročno i bez ikakve perspektive”, kaže Marinković.
Početkom pedesetih godina 20. veka u Srbiji se rađalo oko 160.000 dece, a sada se godišnje rodi oko 65.000.
“Mi imamo jasan trend opadanja apsolutnih vrednosti, svake godine se rađa sve manje dece, može da bude nekih odstupanja, ali to su veoma mala. Trend je takav i da su generacije žena koje ulaze u reproduktivni period, da ne možemo očekivati da se apsolutne vrednosti bitnije promene”, rekao je Marinković.
“Mi spadamo u demografski najstarije populacije na svetu, Evropa je generalno demografski veoma stara, da li smo među privih pet ili deset, zavisi koji od indikatora uzmemo. Videćemo posle popisa da li je to tako ili smo u još lošijem položaju”, rekao je Marinković.
U Srbiji je broj starijih od 65 godina odavno premašio broj dece ispod 15 godina. Podaci govore o direktno povezanim pojavama: više od milion dvesta hiljada stanovnika Srbije starije je od 65 godina i, sa druge strane, prosečna porodica s decom u Srbiji statistički ima 1,6 dece. Broj stanovnika Srbije se svake godine smanji za preko trideset hiljada.