Poslednji osuđenik koji je amnestiran po zakonu iz 2012. na slobodi će se naći za dve godine, potvrđeno je, za “Novosti”, u Ministarstvu pravde. Prema Zakonu o amnestiji, do sada je ukupno oslobođeno 2.789 osuđenika, a do kraja 2019. očekuje se oslobađanje još njih 106.
Statistika Ministarstva pokazuje da je najviše osuđenih (1.228) izašlo prve godine važenja zakona, a najmanje će ih izaći ove godine – njih sedam.
Zakon je usvojen pre tačno pet godina da bi se rasteretili prenatrpani srpski zatvori. U tom trenutku iza rešetaka je bilo više od 11.000 ljudi, od čega 8.000 osuđenika. Ostalo su bili pritvorenici i prekršajno osuđeni, na koje se amnestija nije ni odnosila. Svi oni delili su kaznionice čiji su kapaciteti jedva premašivali 7.000 mesta.
Danas zatvorske zidine, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, čuvaju 10.657 osuđenih, pritvorenih, prekršajno kažnjenih, onih kojima je izrečena vaspitna mera, kao i onih kojima su izrečene mere bezbednosti, poput lečenja od narkomanije, alkoloholizma, ili obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja.
Kapaciteti su, međutim, mnogo veći nego ranije – 9.800 mesta. Povećani su, kažu u Ministarstvu, između ostalog i zahvaljujući uštedama dobijenim kroz amnestiju. Zato se uskoro ne očekuje nova opšta amnestija.
Po stupanju zakona na snagu, na slobodu je odmah pušteno oko 1.100 ljudi osuđenih na kazne do tri meseca zatvora, kao i onih koji su izdržali polovinu kazne od šest meseci. Svi ostali potpali su pod umanjenje kazne za četvrtinu.
Zakon je od amnestije izuzeo osuđene na zatvor od 30 do 40 godina, kao i osuđene za krivična dela protiv čovečnosti, polne slobode, za nasilje u porodici, preprodaju droge, za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, primanje mita, kao i za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.
Amnestija nije važila ni za one koji su na dan stupanja zakona na snagu više od tri puta osuđeni na bezuslovnu kaznu zatvora. Umanjenjem za četvrtinu kazne obuhvaćeni su i oni koji su navršili 70 godina, čak i ako se nalaze u grupi ljudi na koje se amnestija ne odnosi.
I dok su neki iz zatvora izašli posle odsluženih dve, pet ili 10 godina, bilo je i onih kojima je zakon doneo skraćenje od samo 15 dana.
Od poznatijih osuđenika, zahvaljujući amnestiji na slobodi se našao Andrija Drašković. On je pušten iz sremskomitrovačkog zatvora 2013, posle devet godina provedenih iza rešetaka. Za četvrtinu mu je smanjena kazna za ubistvo Zvonka Plećića Pleće u Beogradu, 2000.
Amnestijom je oslobođen i Uroš Mišić, navijač Crvene zvezde, koji je izdržao pet godina za napad na žandarma Nebošu Trajkovića na utakmici Zvezda – Hajduk iz Kule, 2007. Kazna mu je umanjena za šest meseci.
Krajem 2012. na slobodu je iz somborskog zatvora izašao i Miladin Kovačević, samo nekoliko dana pre okončanja kazne od 27 meseci. On je kaznu služio zbog prebijanja studenta Brajana Štajnhauera, 2008. u Bostonu.
