Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je zvaničnu preporuku medijima u Srbiji sa ciljem sprečavanja širenja diskriminacije, govora mržnje i nasilja u javnom prostoru.
Preporuka je upućena televizijama sa nacionalnom frekvencijom, štampanim medijima i internet portalima koji su upisani u Registar medija Agencije za privredne registre (APR). S obzirom na to da se ovom merom ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata, protiv nje nije dozvoljena žalba niti drugo pravno sredstvo.
Ključni zahtevi Poverenika: poseban izazov programi uživo
Kako se navodi u dokumentu, Poverenik od medija zahteva:
– Sprečavanje spornih sadržaja: Preduzimanje svih mera u skladu sa zakonom i profesionalnim standardima kako bi se sprečilo objavljivanje sadržaja i komentara koji podstiču mržnju, diskriminaciju i nasilje, kao i polno i rodno uznemiravanje.
– Hitna reakcija u programima uživo: Novinari, voditelji i urednici pozivaju se da u živim emisijama postupaju sa dužnom novinarskom pažnjom i da bez odlaganja reaguju na izjave kojima se podstiču predrasude ili stigmatizacija. Izostanak reakcije može stvoriti utisak u javnosti da medij prećutno odobrava takve stavove.
Zašto je ovo važno?
Emisije uživo su poseban izazov jer ne postoji prethodna urednička kontrola. Diskriminatorne izjave u nekoliko sekundi stižu do velikog broja ljudi i ostavljaju štetne posledice po društvo.»
Zabrinjavajući podaci iz istraživanja javnog mnjenja
U obrazloženju se navodi da je u Godišnjem izveštaju za mart 2026. godine ukazano na konstantno prisustvo diskriminatornog govora i etiketiranja grupa na osnovu ličnih svojstava. Takođe, građani se sve više obraćaju ovoj instituciji zbog spornih medijskih tekstova i pripadajućih komentara čitalaca.
Podaci iz istraživanja javnog mnjenja „Izveštaj o odnosu građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji” pokazuju sledeće:
Platforma / prostor| Procenat građana koji smatraju da je govor mržnje često prisutan
Društvene mreže 74%
Politički govor 72%
Televizija 67%
Internet portali 67%
Sportski događaji 66%
Pored toga, čak 71% ispitanika smatra da mediji u Srbiji ne posvećuju dovoljno pažnje problemu diskriminacije.
Ko su najčešće mete?
Praksa institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da se stereotipni obrasci i uvredljivo postupanje najčešće ponavljaju u odnosu na:
– žene
– Rome i Romkinje (kao i druge nacionalne manjine)
– pripadnike LGBTI+ zajednice
Posebnu opasnost predstavlja kada ovakav narativ dolazi od javnih ličnosti, političara i funkcionera, jer oni u najvećoj meri oblikuju javno mnjenje. Takođe se upozorava na javne istupe kojima se neosnovano ruši legitimitet nezavisnih državnih organa za zaštitu ljudskih prava.
Odgovornost portala i međunarodna praksa
Poverenik podseća da domaće zakonodavstvo (Ustav, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o javnom informisanju i medijima) jasno zabranjuje izražavanje ideja koje podstiču na nasilje i mržnju.
Zakon o javnom informisanju izričito propisuje odgovornost glavnog i odgovornog urednika za sav sadržaj koji se objavljuje na internet portalima.
U dokumentu se citira i važna presuda Evropskog suda za ljudska prava (Delfi protiv Estonije), kojom je utvrđena odgovornost komercijalnog internet portala za širenje retorike mržnje kroz komentare čitalaca, jer sporni komentari nisu uklonjeni bez odlaganja.
Preporuka mera Poverenika ima pretežno preventivni karakter kako bi se zaštitilo ljudsko dostojanstvo, osigurala objektivnost i sprečile dalekosežne društvene posledice senzacionalističkog izveštavanja.
