Rad u trećoj smeni je stalna borba organizma protiv sna i umora, što iscrpljuje čoveka bez obzira na radno iskustvo i to koliko se posle noćnog rada odmara.
Svako od nas zna kako se oseća posle neprospavane noći. A kako je ljudima na kopu „Drmno“ koji godinama rade u smeni pod okriljem noći i u svim vremenskim uslovima, pitanje je na koje smo odgovor potražili na licu mesta.
U dogovoreno vreme dolazimo na kop „Drmno“, gde nas je dočekao Vladan Vasić, diplomirani inženjer rudarstva, koji 10 godina radi u smeni. On je ove noći kao smenski inženjer najodgovorniji čovek na kopu.
Dok se spremamo za odlazak na teren, Vasić nam objašnjava da na kopu „Drmno“ u smenama radi između 330 i 360 ljudi. Najveći broj njih je u proizvodnji, koja se odvija na sedam sistema, a 60 do 70 radnika radi u službama koje pružaju logističku podršku.
Proizvodni proces na kopu „Drmno“ odvija se 365 dana u godini. Zaposleni u smeni rade po dve prve, druge i treće smene, a posle toga imaju dva dana odmora.
Na pitanje koliko je težak rad u trećoj smeni, Vasić kaže da mu je teže kako godine prolaze.
− Odgovornost smenskog inženjera je velika. Posao je veoma stresan, posebno noću. Bezbednost radnika je na prvom mestu i zato sam tokom noći stalno u komunikaciji sa svim ljudima koji upravljaju radom sistema. Generalno, tokom noćne smene najteže je održati koncentraciju i ostati budan. Obično se to dešava posle tri sata ujutro. Tada češće komuniciram preko radio-stanice. Tražim od ljudi da obiđu sistem, pregledaju da li ima nekih nedostataka kako bi se krizni period lakše savladao. To traje neko vreme, a kada kriza prođe, sve je lakše. Smenski rad je težak. Menja se dinamika rada i angažovanja ljudi. Organizam se teško prilagođava brzim promenama, a smenski rad menja način i ritam života. To porodica treba da razume. Odricanja su velika. Nekada niste u prilici da budete u krugu porodice za vreme praznika, vikenda, malo je vremena za druženje s prijateljima – kaže Vasić.
Nešto posle ponoći krećemo na teren. Mrak je već odavno obavio kop. Noć pre našeg dolaska padala je kiša koja je na pojedinim mestima, uglavnom duž etažnih traka, oštetila puteve. Zato smo se opredelili da obiđemo zaposlene na vodećem bageru za proizvodnju uglja „SchRs 800“ jer je najmanji rizik da se negde zaglavimo. Kako se približavamo ležištu, čuje se zvuk mašina i opreme, što znači da su rudari na svojim radnim mestima, da je proizvodni proces u toku i bageri otkopavaju jalovinu i ugalj.
Milan Milićević je na mašinskom održavanju bagera u smeni B nepunih godinu dana.
− Starije kolege kažu da se treća smena izgura, ali da treba biti oprezan kada otežaju kapci, stigne umor od rada i nespavanja. Zato kada ima potrebe za intervencijom, nikada ne idemo sami. Moramo da vodimo računa jedni o drugima i timski da radimo. Tako se lakše prebrodi noć, a veća je i bezbednost. Posle treće smene čovek se oseća umorno, potpuno iznureno. Ova zima je blaga i nije teško otklanjati kvarove, ali pri niskim temperaturama to je posebna priča. Meni je nekako lakše da radim noću tokom leta. Noć je kraća, pre svane. Rad u trećoj smeni je stalna borba organizma protiv sna i umora, što iscrpljuje čoveka bez obzira na to koliko se posle treće smene odmara – objašnjava Milićević.
Zoran Đapić, dežurni električar na bageru „SchRs 800“, koji dve i po decenije radi u smeni, kaže da je najgore pred zoru.
− Tada san hoće da prevari i za tren obori glavu, a kapci postanu teški kao olovo. To se dešava i najiskusnijim radnicima u smeni. Bez obzira na to koliko dugo radite u smeni, teško je kada se menja noć za dan. Čovek se na to teško navikava. Uvek nekako ta treća smena teško pada. Kako godine protiču, stiče se iskustvo, koje pomaže da znate kako se radi noću i na koji način se najlakše prebrode krizni momenti. Najvažnije tokom noći je da timski radimo, međusobno komuniciramo i da pazimo jedni na druge. Smenski rad uzima svoj danak, organizam se teško privikava na stalne promene režima rada, menja se i način života – kaže Đapić.
Za komandama bagera u smeni B ove noći je bio Aleksandar Ćirić, prvi bagerista, koji deset godina upravlja mašinom. S nama razgovara, ali mu je pogled usmeren prema radnom točku bagera, koji je u tom trenutku radio kapacitetom od 1.000 tona na sat. U kabini se osećaju vibracije od radnog točka. Na pitanje da li ga one uspavljuju ili razbuđuju, Ćirić kaže da u svakom slučaju pomažu da ostane budan i koncentrisan na posao i rad mašine.
− Rad u trećoj smeni je iscrpljujući, posebno kada su teški vremenski uslovi, kiša, sneg i led. Morate da održite koncentraciju tokom cele noći, što nije lako, da ostvarite zadate planove i ispoštujete zadatu tehnologiju rada iskopavanja uglja. Posao tokom noći je stresan i radi se pod tenzijom, što dodatno umara čoveka. Najgori su rani jutarnji časovi, kada umor od nespavanja pritiska. Tada pojačam malo muziku ili pozovem pomoćnika da ne budem sam u kabini. Ali s vremenom se čovek nekako navikne da lakše izdrži noćnu smenu. S obzirom na to da radimo dve uzastopne treće smene, meni uvek prva noćna smena teže pada od one druge. Poremeti čovek ritam spavanja i to se odmah oseti. Ljudi koji rade po smenama imaju malo vremena za odmor i druge životne obaveze, porodicu, razonodu, rekreaciju… U smeni sam ukupno 30 godina na raznim poslovima i verovatno ću iz nje u penziju. Savetujem mojim mlađim kolegama da je najvažnije posle noćnog rada da se dobro odmore i naspavaju, pa sve ostalo – kaže Ćirić.
Ove noći nije bilo većih problema u radu sistema. Ostvarena je proizvodnja uglja od 15.120 tona i otkopano je 45.000 kubika jalovine. Dok se radnici smenjuju na mašinama, Vladan Vasić je na redovnom raportu, na kome rukovodstvu kopa podnosi izveštaj o proizvodnim zbivanjima tokom noći između 11. i 12. februara. Posle toga, ide kući na odmor, a od 23 časa ponovo u noćnu smenu.
Beneficije
Za rad u smeni zaposleni imaju benificirani radni staž, dodatak na platu. Za njih se organizuju rekreativni odmori, kao i za sve druge zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom po zdravlje i bezbednost na radu.
