Zagađenje vazduha postalo je globalna tema – leti zbog požara, zimi zbog grejanja. Međutim, podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je koncentracija pojedinih zagađivača često i do pet puta veća u zatvorenom prostoru nego u prirodi, i to zbog duvanskog dima, grinja, isparavanja sredstava za čišćenje… Zbog svega toga u poslednje vreme raste prodaja prečišćivača vazduha.
Šta je uzrok sve češćih alergija kod dece, Petrovići nisu otkrili ni posle brojnih ispitivanja. Javljale su se obično posle dužih i čestih boravaka na otvorenom.
Blizina auto-puta i zagađen vazduh, o kojem se sve više govori, nametnuli su se kao mogući uzročnici. Pošto na globalno zagađenje ne mogu da utiču, kupili su prečišćivač vazduha, kako bi bar u kući udisali čist vazduh.
“Uključili smo ga u stanu i momentalno se aparat zacrveneo i to je trajalo jedno sat vremena dok se ceo vazduh u stanu nije pročistio i onda je pokazao plavo. Kako ga stavimo pored prozora, taj svež vazduh koji je ulazio, koji smo mislili da je svež automatski je uključivao aparat i on je pokazivao da je crven što znači da je veliko zagađenje”, ispričao je Saša Petrović.
Sve više ljudi u gradovima smatra da su, poput klima-uređaja, prečišćivači vazduha neophodni.
Kada kupuju porodice s decom, kažu prodavci, ne pitaju za cenu, a ona su od petnaestak hiljada dinara, pa preko sto hiljada.
“Do pre tri godine prečišćivači vazduha na našem tržištu uopšte nisu bili u fokusu, nismo ih imali. Kada god dođe do zagađenosti vazduha to se odrazi na našu prodaju, bukvalno naša prodaja drastično skače. Kao što je gorela Vinča pre neki dan nama je prodaja drastično skočila”, rekao je Ilija Petković, prodavac senior trener u “Gigatronu”.
Tih dana su, dodaje, prodali, desetak na nivou radnje.
Celo telo strada od zagađenja
Pre sedam godina, generalna Skupština SZO proglasila je aerozagađenje za visoko hazardno, a same čestice za kancerogene materije.
I nije štetan samo onda kada ga vidimo i osetimo miris. Stručnjake mnogo više zabrinjava dugotrajno zagađenje, čak iako je slabijeg intenziteta. Kada te sitne opasne čestice uđu u krvotok, bolest je neminovna.
“Što mi znamo i što je naučno dokazano, a to je da stradaju i kardiovaskularni i cerebrovaskularni sistem i respiratorni sistem, a zbog toga sto sve štetne čestice koje uđu u krvotok moraju da se negde filtriraju i kao nusprodukti raspadanja izađu iz organizma. Definitivno je u poslednje vreme dokazano da imamo patologiju bubrega, da čak stradaju i bubrezi”, napominje primarijus dr Branislava Matić, šefica Odseka za humanu ekologiju u “Batutu”.
Najopasniji je za hronične bolesnike, stare, trudnice i decu predškolskog uzrasta.
Lekari savetuju da bi i oni zdravi, u punoj snazi trebalo da izbegavaju rekreaciju u ranim jutarnjim i večernjim satima, jer je tada koncentracija štetnih čestica najveća.
