Predavanje na temu “Apsolutno znanje nije dato čoveku” u Kostolcu

Slogan “znanje je moć” koji je pre četiri veka proklamovao uticajni engleski mislilac Frensis Bejkon obeležava naše doba, čitavu modernu civilizaciju i lični život svakog od nas. Države bez novih znanja, kompanije koje ne uspevaju da ovladaju novim umećem na tržištu i pojedinci koji ne uče bez ikakvih izgleda gube trku u životnoj utakmici i bivaju zamenjeni igračima koji vladaju znanjem, ma kakvo ono bilo. Znanje pritom ne samo da obezbeđuje ekonomsku, zdravstvenu, vojnu i kulturnu nadmoć društvima, ono na ličnom planu otvara duhovne horizonte za svakog od nas. Znanje je u knjigama, kako u nauci, tako u literaturi i u moderno doba se brzo uvećava. Međutim, kako mu pristupiti? Kako ovladati znanjem? I gde su njegove granice, šta nauka danas zna o tome koliko čovek uopšte može da razume svet oko sebe? O granicama ljudske spoznaje razgovaraćemo sa teoretskim fizičarom, novinarom i piscem, zaposlenim na Institutu za fiziku u Beogradu – Slobodanom Bubnjevićem. 

Slobodan Bubnjević. Novinar. Pisac. Rođen 1978. u Rijeci u Hrvatskoj. Po obrazovanju je fizičar istraživač, ali se profesionalno bavi pisanjem i naučnim novinarstvom. Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu. Diplomirao je teorijsku i eksperimentalnu fiziku na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Stanuje u Pančevu, sa suprugom D. M. i kćerkama Katarinom i Irinom.

Urednik i su-osnivač inicijative Nauka kroz priče.
Šef komunikacija na Institutu za fiziku u Beogradu i koordinator za medije CERN-a u Srbiji.
Osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi u periodu od 2015. do 2017. godine.
Radio kao koordinator Sektora za štampanu, internet i video produkciju u Centru za pomociju nauke, u periodu od 2011. do 2017. godine. Osnovao portal Elementarijum i vodio brojne CPN projekte. Pokretač i urednik programa CPN tribina.
Novinar nеzavisnog nedeljnika Vreme od 2003. godine.
Uređivao i elektronski časopis za književnost Male novine, a piše i za Politiku, National Geographic Srbija, B92 i druge beogradske medije.
Objavio je zbirku priča Strah od promaje (KRR, 2013).
Objavio je zbirku priča Perturbacije i druge nevolje (Narodna knjiga, 2005).
Do sada je napisao osam radio-drama: ”Embrio” (2003), ”Fisioni fragmenti Pavla Savića” (2004), ”Lov na Čarlsa Darvina” (2004), ”Sile Ruđera Boškovića” (2005), “Usud” (2005), “Tesla i Pupin, rezonancije” (2006), “1300 kaplara” (2007) i “Atanasije Stojkovič” (2008) koje su sve emitovane na programima Radio Beograda.
Objavljivao je priče u više književnih časopisa u regionu, a nekoliko njegovih priča i drama je osvojilo literarne nagrade.
Član Srpskog književnog društva od 2015. godine.