U Biblioteci u Kostolcu, Odeljenju Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, u četvrtak 30. avgusta 2018. godine, sa početkom u 19 časova, biće ekskluzivno predstavljanje upravo objavljenih knjiga:
Milan Ćirković, VELIKA TIŠINA (Oksford juniverziti pres)
Zoran Živković, PRVI KONTAKT I PUTOVANjE KROZ VREME (Špringer ferlag)
O knjigama će govoriti autori.
Ulaz je slobodan.
Milan M. Ćirković je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (Srbija) i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta (Velika Britanija). Odbranio je doktorat iz astrofizike na Državnom univerzitetu Njujorka u Stoni Bruku (SAD) 2000. godine, gde je prethodno magistrirao iz geo-nauka 1995. godine. Njegovi glavni istraživački interesi su u oblastima astrobiologije (Galaktička nastanjiva zona, SETI), analize rizika (globalni katastrofički rizici, epistemologija rizika) i filozofije nauke (antropička načela, filozofija fizike, studije budućnosti). Ko-uredio je antologiju Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008), koja je pozitivno ocenjena i predstavljena u brojnim svetskim naučnim glasilima, uključujući Nature i Science. Autor je prvog udžbenika iz vangalaktičke astronomije na južnoslovenskim jezicima (Uvod u vangalaktičku astronomiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2008). Objavio je do sada 3 monografije (najnovija je The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi’s Paradox, Oxford University Press, Oxford, 2018) i oko 200 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 150 eseja, popularno-naučnih i novinskih tekstova. Preveo na srpski više knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajnmena, ser Rodžera Penrouza i Pola Dejvisa.
Zoran Živković (1948) godinama je radio kao profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Dugo je proučavao naučnu fantastiku, pa je i doktorirao književnost radom na temu Antropomorfizam i motiv prvog kontakta u delima Artura Klarka. Osnivač je i prve privatne izdavačke kuće u Jugoslaviji, Polaris.
Zahvaljujući Živkovićevom izdavačkom poduhvatu čitaoci i danas mogu da uživaju u klasicima naučne i epske fantastike. Napisao je i Enciklopediju naučne fantastike, tako da kada je 2000. godine prestao da se zanima za ovaj žanr i posvetio pisanju, beleg je zauvek ostao u zajedničkoj svesti da je posredi pisac naučne fantastike.
Dela Zorana Živkovića zapravo su istraživanje granica pisanja. On piše preciznim i pitkim stilom koji vodi čitaoca kroz zamršene puteve nelinearnih pripovednih struktura.
Autor je dvadeset dva prozna dela: Četvrti krug (1993), Vremenski darovi (1997), Pisac (1998), Knjiga (1999), Nemogući susreti (2000), Sedam dodira muzike (2001), Biblioteka (2002), Koraci kroz maglu (2003), Skrivena kamera (2003), Vagon (2004), Četiri priče do kraja (2004), Dvanaest zbirki (2005), Most (2006), Čitateljka (2006), Amarkord (2007), Poslednja knjiga (2007), Esherove petlje (2008), Pisac u najam (2009), Pet dunavskih čuda (2011), Veliki rukopis (2012), Zbornik mrtvih (2015) i Tumač fotografija (2016).
Do početka februara 2018. godine ukupno je objavljeno 171 izdanje Živkovićevih proznih dela – 71 na srpskom jeziku i 100 u prevodu.
Živkovićevih 100 prevedenih knjiga pojavilo se na 20 jezika u sledeće 23 zemlje: SAD, Engleskoj, Italiji, Portugaliji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Danskoj, Grčkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Japanu, Južnoj Koreji, Brazilu, Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Rusiji, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Ukraji¬ni, Sloveniji i Hrvatskoj.
Avgusta 2016. američki izdavač Kadmus pres (Cadmus Press) počeo je da objavljuje Živkovićeva sabrana prozna dela na engleskom u 32 toma (21 u mekom i 11 u tvrdom povezu), kao i digitalna izdanja.
Živković je dobitnik „Svetske nagrade za fantastiku” za roman mozaik Biblioteka (2003), nagrade „Miloš Crnjanski” za Četvrti krug (1994), nagrade „Isidora Sekulić” za Most (2007) i nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša” (2007) za ukupno prozno stvaralaštvo. Živkoviću su pripala i tri priznanja za doprinos fantastičkoj književnosti: „Art-Anima” (2014), „Stanislav Lem” (2015) i „Zlatni zmaj” (2015).
Godine 2017. Evropsko društvo za naučnu fantastiku (ESFS) proglasilo ga je „velemajstorom SF žanra”.
Ugledni američki književni časopis „Svetska književnost danas” doneo je u broju za novembar-decembar 2011. temat o Živkovićevoj prozi.
Špringer, jedan od vodećih svetskih izdavača naučnih dela, upravo je objavio, u sklopu novopokrenute edicije „Nauka i fantastika“, njegovu knjigu pod naslovom Prvi kontakt i putovanje kroz vreme: odabrani eseji i priče (First Contact and Time Travel). Knjiga je podeljena u dve celine: eseji i proza.
Eseji donose Živkovićeve oglede o dve ključne teme naučne fantastike – prvi kontakt ljudi i vanzemaljaca i putovanje kroz vreme. Prvi kontakt sadrži obimne odlomke iz Živkovićevog pionirskog rada iz 1979. godine o naučnofantastičnim delima na ovu temu engleskog autora Artura Klarka. Tu su i dva rada o ništa manje izazovnoj temi hronomocije, odnosno putovanja kroz vreme.
Druga celina obuhvata Živkovićeve prozne varijacije na pomenute teme
