Manastir Tuman je najstariji i najžilaviji poklonički centar u oblasti Đerdapa, koji je preživeo brojna razaranja i rasterivanja monaštva od 14. do 20. veka, ali ga uprkos tome vernici nisu napustili čak ni kad je bio samo pusta spaljena ruševina. Ovu braničevsku svetinju, na desetak kilometara od Golupca, po predanju je podigao Miloš Obilić nad grobom svetog isposnika Zosima Sinaita, koji je posle dolaska sa Svete Gore život proveo u tihovanju i podvizavanju u obližnjoj pećini Kamenici, u klisurici istoimene reke.
Stari putopisci od Joakima Vujića, preko Fon Pirha, do Feliksa Kanica su zabeležili da su stanovnici Braničeva pešačili satima da bi se pomolili na isceliteljskom kamenu ispred oltara minijaturnog hrama u gustoj šumi.
Po predanju, pod tom pločom su ležale mošti svetitelja koje su im pomagale i kad bi monasi bili rasterani a hram porušen, pa su Braničevci kad krenu na hodočašće jednostavno i familijarno govorili: “Idemo kod Zosima”, svog velikog pokrovitelja i zaštitnika.
Zato se u ovim krajevima niko nije začudio kad su 1936. prilikom rekonstrukcije crkve, monasi ispod svetog kamena pronašli kosti svetitelja “žute kao vosak” koje su stavili u kivot pred oltarom.
To su bili ruski kaluđeri koji su posle 1918. u Srbiji našli novi dom, a manastiru Tuman su ostavili čudotvornu ikonu Bogorodice iz Kurska. Od tada do danas se pred kivotom i “svetim obrazom Bogomajke” svakodnevno, od jutra do mraka, smenjuju poklonici koji od moštiju svetitelja i Majke Božje traže pomoć. Među njihovim svedočanstvima o tumanskim čudima nalaze se ne samo reči zahvalnosti za izlečenje od različitih bolesti, od migrene do steriliteta, već i zahvalnice za dobijanje zaposlenja i poslovni napredak.
Vernici osim veoma lepo živopisanog manastirskog hrama, posvećenog arhangelu Mihailu obavezno posećuju i minijaturnu isposnicu u kojoj se podvizavao Zosim Sinait. Posle dvadesetak minuta hoda od manastira, klisuricom reke Kamenice oni stižu do ledene, skučene, male pećine u kojoj jedva ima prostora da se čovek okrene. Poklonici se obavezno uvlače na ovo mesto, gde se Sveti Zosim u najtežim uslovima podvizavao, i na kamenom krevetu, gde je isposnik tihovao, ostavljaju papiriće s imenima bližnjih, verujući da će ih svetac pročitati i pomoliti se Bogu za njih.
O današnjoj popularnost Tumana svedoče brojni parkirani poklonički autobusi i automobili ispred manastira, među kojima je sve više onih sa inostranim tablicama. Često nije reč o klasičnim poklonicima već o turistima koji spajaju vikend odmor na golubačkoj dunavskoj rivijeri s hodočašćem u Tuman. Manastir posećuju i brojni ljubitelji biciklizma i trekinga koji tradicionalno špartaju tokom cele godine ovim krajem, prateći drevni put od Golubačke tvrđave do Tumana, preko vidikovca Velika čuka i sela Dvorište gde je, po legendi, dvor imao Miloš Obilić.
