Dragoslav Šekularac, druga Zvezdina zvezda i bivši fudbalski reprezentativac Jugoslavije, preminuo je u 81. godini.
Čovek koji se igrao loptom, koji je sa njom mogao da uradi gotovo sve, otišao je sa ovog sveta, u kome je sa pravom stao u red nezaboravnih i posebnih.
Već sa 16 godina zabeležio je i prvi nastup u crveno-belom, a godinu dana kasnije i u reprezentativnom dresu, što samo govori o talentu koji je bio uočljiv još tada. Šeki je sa loptom mogao sve, ili tačnije, mnogo više nego što su to drugi umeli. Za Crvenu zvezdu je od 1955. do 1969. godine nastupao 460 puta i postigao 159 golova, osvojio sedam titula i pet kupova,
– Igrao sam stotine utakmica, ali mi je najbolja utakmica u životu bila protiv Štutgarta. Pobedili smo sa 4:2, a meni je sve uspevalo. Sećate se onog prebacivanja preko glave, pa kroz noge, pa mog nestašluka da izađem na atletsku stazu, da sednem, dođem do golmana, razgovaram sa njim. Mogu da kažem da je igrač koji me je čuvao napustio fudbal posle toga. U dresu sa državnim grbom pamtim pobedu protiv Engleza od 5:0, pa srebro na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, moj najlepši gol u karijeri protiv Južne Koreje, pa druženje sa Galićem, Kostićem i Milutinovićem. Vreme se ne može vratiti, ali ću se zauvek sećati svega što sam doživeo u fudbalu – pričao je Šekularac.
A priča o njemu je bilo i biće. “Šeki” nije bio bilo ko u našem fudbalu. Ni u našem, ni u svetskom.
Odlazak druge Zvezdine zvezde zato će biti bolan mnogima, ali će biti i povod da mlađi nauče nešto o njegovim majstorijama, a i ljubavi prema klubu, kome je ostao veran do poslednjeg dana, u koji je ugradio sebe i svoj talenat.
