Proizvodnja energije u „TE-KO Kostolac“: Ekološki standardi prioritet

Proizvodnja energije u „TE-KO Kostolac“: Ekološki standardi prioritet

Radovi koji se realizuju u toku kapitalnog remonta bloka B2 u 2019. godini jesu instalacija sistema za redukciju azotnih oksida primarnim i sekundarnim merama, vrednosti 12,9 miliona evra.

U termosektoru kostolačkog ogranka „Elektroprivrede Srbije“ prethodnih godina realizovano je više kapitalnih investicija, projekata iz oblasti zaštite životne sredine, koji omogućavaju da se proizvodnja električne energije realizuje sa višim ekološkim standardima, kaže Nenad Marković, direktor za proizvodnju energije u ogranku „TE-KO Kostolac“.

– U kostolačke termoelektrane investirano je 123 miliona evra. Za rekonstrukciju elektrofiltera bloka A1 uloženo je 2,5 miliona evra, dok je za rekonstrukciju elektrofiltera bloka A2 izdvojeno oko pet miliona evra, čime je TE „Kostolac A“ znatno unapredio zaštitu životne sredine, prvenstveno kvalitet vazduha. U TE „Kostolac B“ su takođe urađeni ovi zahvati: 3,34 miliona evra uloženo je u rekonstrukciju elektrofiltera bloka B1, oko 7,9 miliona evra za smanjenje emisije azotnih oksida na kotlovskom postrojenju primarnim merama, takođe na bloku B1, kao i 4,24 miliona evra za rekonstrukciju elektrofiltera bloka B2. U sistem za odsumporavanje dimnih gasova, zajedničko postrojenje blokova B1 i B2, uloženo je oko 100 miliona evra.

Ulaganja u revitalizaciju blokova

Kada je reč o TE „Kostolac B“, ova termoelektrana je znatno tehnički osavremenjena zahvaljujući sveobuhvatnim revitalizacijama koje su udahnule novi život blokovima B1 i B2, čime je omogućeno da ovaj termokapacitet proizvodi električnu energiju u skladu s projektovanom snagom. Revitalizacija bloka B1 urađena je 2014. godine i podrazumevala je učešće međunarodnih kompanija, imajući u vidu da složenost uređaja i sistema.

– Tom prilikom je realizovan kapitalni remont turbogeneratora, a izvođači radova bili su „Alstom“ iz Poljske i „Feromont inženjering“. Ugovorena vrednost bila je 20 miliona evra. Kineska korporacija CMEK bila je zadužena za rekonstrukciju elekrofiltera vrednosti 3,34 miliona evra, kao i za izradu, isporuku i ugradnju delova cevnog sistema kotla i parovoda, ukupne vrednosti 85,2 miliona evra. Konzorcijum koji su činili „Simens“ iz Beograda i „Štajnmiler endžiniring“ iz Nemačke realizovao je zahvat smanjenja emisije azotnih oksida na kotlovskom postrojenju primarnim merama, vrednosti 7,9 miliona evra. Konzorcijum sastavljen od „Feromont inženjeringa“, „Micubiši Hitači pauer sistemsa“ i „Minel Kotlogradnje“ uradio je rekonstrukciju mlinova, vrednosti 1,4 miliona evra – rekao je Marković.

NENAD MARKOVIĆ, Foto: Energija Kostolac

Na bloku B2 urađena je rekonstrukcija u dve faze. Prvo su tokom 2010. godine realizovani kapitalni remont turbogeneratora i rekonstrukcija mlinova.

– Kapitalni remont turbogeneratora, vrednosti 12,35 miliona evra, radili su „Alstom” iz Poljske i „Feromont inženjering“. Konzorcijum „Energoprojekt“, „Micubiši Hitači pauer sistems“ i „Minel Kotlogradnja“ bio je zadužen za rekonstrukciju mlinova, a vrednost ovog zahvata iznosila je 12,35 miliona evra – podseća Marković.

Dve godine kasnije usledila je i druga faza ovog obimnog tehnološkog zahvata na bloku B2, pa je 2012. godine na bloku B2 u okviru kapitalnog remonta bloka urađena adaptacija cevnog sistema kotla. Izvođači radova bili su „Energoprojekt“, fabrika kotlova „SES Tlmače“, „Feromont inženjering“ i „Termoelektro a. d.“, a vrednost ovog zahvata iznosila je 52,3 miliona evra. Tada je urađena i rekonstrukcija elektrofiltera na ovom bloku, koja je bila poverena „Goša Montaži“ i „Energoprojekt Entelu“.

Radovi koji se realizuju u toku kapitalnog remonta bloka B2 u 2019. godini su instalacija sistema za redukciju azotnih oksida primarnim i sekundarnim merama, vrednosti 12,9 miliona evra. Takođe, ove godine biće urađena i zamena paketa limova RZV-a, vrednosti 98 miliona dinara, kao i zamena dela MP1. Vrednost isporuka i radova je 143,4 miliona dinara, kao i kapitalni remont turbogeneratora B2, vrednosti 2,9 miliona evra.

Projekti u fazi realizacije

Potpuna novina u kostolačkom termosektoru je izgradnja sistema za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u TE „Kostolac B“, vrednosti oko šest miliona evra, čiji je završetak planiran za 2020. godinu. Kada se radi o novim kapacitetima za proizvodnju električne energije, Kostolac dobija novi blok B3, snage 350 megavata, kao i prvu vetroelektranu.

– Vrednost investicije za vetroelektranu iznosi 96,4 miliona evra, a rok za završetak projekta je 24 meseca od dana potpisivanja ugovora sa izvođačem radova. Okončanje tenderskog postupka i zaključenje ugovora sa izvođačem radova očekuje se u drugom kvartalu 2020 – istakao je Marković.

Foto: Energija Kostolac

Buduća vetroelektrana „Kostolac“ imaće 20 vetroagregata, ukupne instalisane snage do 66 megavata, sa godišnjom proizvodnošću oko 151 milion kWh. Predviđene su četiri lokacije za postavljanje vetrogeneratora, a to su uglavnom rekultivisana odlagališta jalovine, odnosno rekultivisano zemljište bivših odlagališta pepela.

Projekat izgradnje vetroelektrane se realizuje u skladu sa strateškim ciljevima Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije utvrđenih Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, a koji se pre svega odnose na povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji u Srbiji. Glavni cilj i svrha projekta je da se izgradnjom vetroelektrane poveća raznovrsnost energetskih resursa, kao i da bude veće učešće energije bez emisija koja pogoduje očuvanju životne sredine i klimatskih uslova i doprinosi održivom ekonomskom rastu, društvenom razvoju i zaštiti životne sredine.

Sve dozvole

Zaključkom Vlade Republike Srbije od 21. juna 2018. utvrđeno je da je izgradnja vetroelektrane na prostoru Kostolačkog ugljenog basena projekat od značaja za Republiku Srbiju. Planski osnov je obezbeđen, a izrađena je i tehnička dokumentacija za buduću vetroelektranu. Dobijene su dozvole i saglasnosti, odnosno lokacijski uslovi, građevinska i energetska dozvola za vetroelektranu „Kostolac“, kao i rešenje o dobijanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije, zaključuje Marković.

KOMENTARIŠI