U selu Laznica u opštini Žagubica održan je protestni narodni zbor protiv rudnika Potaj Čuka-Tisnica u kome se planira vadjenje zlata upotrebom cijanida.
Lazničani se ne mire sa odlukom vlasti da na sedam godina odobri ekspolataciju zlata u Homoljskim planinama, jer bi sve podzemne vode i reke Mlava i Pek, bile toksičnog sadržaja. Na Ekološki narodni zbor ponovo su u Laznicu došli brojni borci za očuvanje prirode.
Meštani Laznice su protiv otvaranja rudnika zlata, metodom luženja cijanidom. Ekološke orgaganizacije iz cele Srbije danas su im dale podršku u domu kulture.
“Problem cijanidnog luženja je što bi se cijanid svuda proširio – i kroz podzemne i kroz površinske vode – otrovao bi park prirode Homolje, Crni vrh, vrelo Mlave…” kaže profesorka Snežana Šerbula sa Tehničkog fakulteta u Boru.
Predrag Veljković, meštanin sela Borjane, kaže za N1 da su ih vlasti “prodale”, dozvolivši kompanijama da “rade šta god hoće, bez ikakve kontrole i nadzora”.
“Mi smo svi ovde u ovom čitaovm selu protiv otvaranja rudnika, pogotovo cijanidom. Nikakvo trovanje, nikakav rudnik ne dolazi u obzir”, kaže Rade Možić, meštanin Laznice.
Predstavnici Saveza ekoloških organizacija Srbije došli su u Laznicu sa zapada Srbije jer, kako kažu, svi imaju slične probleme zbog vlasti koja se neodgovorno ponaša prema životnoj sredini.
“Mene je na Homolje dovela ljubav prema srpskom narodu i mojoj otadžbini koja je ugrožena sa svih strana”, kaže Ljlijana Bralović iz udruženja Suvoborska greda.
“Došli smo da podržimo ove ljude jer imaju isti problem kao mi, smao što se kod nas traži litijum, a kod njih zlato”, kaže Dragan Simović iz organizacije Zaštitimo Dobrinju i okolinu.
Ivan Milosavljević iz organizacije Mlavska vojska kaže da se kao mogućnosti za vađenje zlata, osim luženja cijanidom, pominje prelazak na flotaciju ili prodaja Ziđinu.
Ekološkom narodnom zboru u Laznici kod Žagubice prisustvovali su brojni stručnjaci za zaštitu prirode koji su meštanima Homolja govorili o štetnosti rudarenja u netaknutoj prirodi istočne Srbije, prenosi N1.
