Rast šestomesečnog Euribor od početka meseca za oko 0,5 procentnih poena, na približno 2,5 odsto, već počinje da utiče na građane u Srbiji koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom.
Očekuje se da će se povećanje videti već u narednim obračunima, kroz više mesečne rate.
Kretanje kamata na stambene kredite poslednjih godina pokazuje veliku nestabilnost. Nakon naglog skoka euribora pre tri godine – sa negativnih vrednosti na oko četiri odsto – usledio je period smirivanja na približno dva odsto. Međutim, novi rast ponovo podiže ukupne kamatne stope, pa se sada za mnoge dužnike efektivna kamata kreće oko 4,5 odsto ili više.
Stručnjaci upozoravaju da nema razloga za paniku, ali naglašavaju potrebu za oprezom prilikom ugovaranja kredita. Profesor Dejan Erić ističe da su nadležne institucije i ranije reagovale kako bi ublažile teret za građane u periodima rasta kamata.
U tom kontekstu, Narodna banka Srbije je zajedno sa bankama već primenjivala različite mere pomoći. Takođe, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga uveo je ograničenja kamatnih stopa – do pet odsto za stambene kredite, kako sa fiksnom, tako i sa promenljivom kamatom. Nova pravila, koja važe od februara, predviđaju da će u 2026. i 2027. godini maksimalna kamata zavisiti od prosečnih tržišnih stopa, uz određeno uvećanje.
Konkretno, uz prosečnu bankarsku maržu od oko dva odsto, rast euribora znači da bi ukupna kamata mogla da dostigne između 4,5 i 5,5 odsto. To se direktno odražava na rate: za kredit od 50.000 evra na 15 godina rata može porasti za oko 28 evra, dok za kredit od 100.000 evra povećanje ide i do oko 58 evra mesečno.
Istovremeno, tržište nekretnina u Srbiji beleži promene. Udeo kupovine stanova putem kredita porastao je sa šest odsto u 2022. na oko 14 odsto prošle godine. Ipak, prema rečima Nenad Đorđević, dugoročno posmatrano, kupovina nekretnine uz kredit i dalje može biti isplativa, jer rast cena nekretnina često nadmašuje troškove kamata.
Prosečan iznos stambenog zaduženja u Srbiji iznosi oko 43.000 evra, dok ukupna vrednost ovih kredita prelazi sedam milijardi evra. Uprkos izazovima, nivo kašnjenja u otplati ostaje veoma nizak – oko 0,1 odsto, što ukazuje na relativnu stabilnost sistema.
