Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 4,0 posto.
U istoj meri je povećana i stopa na depozitne olakšice na 3,0 procenta, kao i stopa na kreditne olakšice na 5,0 odsto, saopšteno je iz NBS.
U uslovima nastavljenih globalnih troškovnih pritisaka i rasta uvozne inflacije, Izvršni odbor je odlučio da dodatno poveća referentnu kamatnu stopu i time nastavi pooštravanje monetarnih uslova, navodi se u saopštenju.
Donošenjem ovakve odluke, a u ambijentu preovlađujućeg inflatornog delovanja faktora sa strane ponude na koje mere monetarne politike nemaju ili imaju malo uticaja, NBS nastoji da ograniči inflatorno delovanje faktora na strani tražnje i sekundarne efekte rasta cena hrane i energenata na ostale cene putem inflacionih očekivanja.
NBS objašnjava da time teži da doprinese da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.
Današnje podizanje referentne kamatne stope predstavlja njeno sedmo uzastopno povećanje. Referentna kamatna stopa je od aprila ove godine povećana za ukupno 300 baznih poena. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, NBS značajno doprinosi cenovnoj stabilnosti u srednjem roku i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje prenošenja rasta uvoznih cena na domaće cene, navodi se u saopštenju.
Kada je u pitanju kretanje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor očekuje da će se ona u najvećoj meri kretati u skladu s poslednjom, avgustovskom projekcijom NBS. Prema toj projekciji, vrhunac međugodišnje inflacije je najverovatnije dostignut u septembru i krajem godine bi ona trebalo da bude na nižem nivou od trenutnog. Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini, a povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, ocenjuje centralna banka.
Dodaje da će, u kratkom roku, smirivanju inflatornih pritisaka doprineti i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.
NBS takođe očekuje da će, u uslovima usporavanja globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, koja je naš najvažniji ekonomski partner, u ostatku ove i početkom naredne godine usporiti i domaća privredna aktivnost.
U prvoj polovini ove godine stopa rasta BDP-a bila je relativno visoka i iznosila je 4,1 posto međugodišnje, a na nivou godine Izvršni odbor projektuje da će se kretati u rasponu od 3,5 do 4,5 posto, ali uz rizike koji su izraženiji naniže po osnovu mogućeg nižeg od očekivanog privrednog rasta zone evra i naših drugih važnih trgovinskih partnera, kao i nepovoljnije domaće poljoprivredne sezone.
Ipak, prema oceni Izvršnog odbora, rast izvozne ponude, kao rezultat investicija u razmenljive sektore iz prethodnih godina, u određenoj meri će kompenzovati efekat niže eksterne tražnje na izvoz prerađivačke industrije, što potvrđuje i nastavak rasta robnog izvoza tokom jula i avgusta po dvocifrenim međugodišnjim stopama rasta, poručuje NBS.
Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji.
Međugodišnja inflacija u Srbiji je u avgustu iznosila 13,2 procenta, od čega je oko 70 posto doprinosa tom rastu i dalje posledica rasta cena hrane i energenata.
Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (iz koje su isključene cene hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u avgustu iznosila 7,9 odsto međugodišnje.
NBS ističe da je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja.
U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. novembra.
