Želite li da napišete muzički hit, veća je verovatnoća da ćete to uspeti s pesmom koja je vedrija, uz koju može da se pleše i koju izvodi pevačica, pokazala je studija o 30 godina evolucije u muzici.
Ali iako ljudi očigledno preferiraju vedrije pesme, njih je sve manje i manje.
“Svake godine izlazi sve više nesrećnih pesama”, utvrdio je tim s kalifornijskog univerziteta Irvin u časopisu Royal Society Open Science.
U njihovoj analizi pokazalo se da su u pesmama u zadnjih 30 godina “sreća” i “vedrina” u opadanju, dok je “tuge” sve više.
Ali tom trendu prkose hitovi.
Veselije pesme, naime, na top listama polaze bolje od tugaljivih.
Odličan primer za to je “Happy” Farela Vilijamsa.
U studiji nisu analizirani stihovi nego samo karakteristike zvuka pop pesama, ali rezultati odgovaraju ranijim istraživanjima koja su pokazala da iz pesama nestaju “pozitivne emocije”.
U ranijoj studiji koja je pokrila razdoblje od 1980. do 2007. pokazalo se tako da su stihovi sve egocentričniji, da se sve više upotrebljavaju reči “ja” i “moje”, kao i druge antisocijalne reči poput “mržnja” i “ubistvo”.
Takav trend u pisanju stihova u skladu je s društvenim trendovima rasta usamljenosti, socijalne izolacije i mentalnih poremećaja.
U novoj kalifornijskoj studiji, utemeljenoj na pola miliona pesama objavljenih u Britaniji od 1985. do 2015, pokazalo se i da su sve manje popularne pesme koje pevaju muškarci.
“Poslednjih godina više hitova izvode pevačice”, navodi se u studiji.
“To je posebno zanimljivo s obzirom na veliku debatu o ulozi žena u muzičkoj industriji, rodnoj neravnopravnosti, stereotipovima i seksualizaciji pevačica”, dodaje se.
Pesme u studiji smatrale su se upešnim ako stignu do prvih sto na muzičkim lestvicama, a takvih je samo četiri posto od svih objavljenih.
Popularnost raste pesmama koje se opisuje kao vedrije, opuštenije i “plesnije”, što je moguće povezano s usponom elektronske muzike i padom popularnosti roka i hevi metala.
Istraživanje je pokazalo i da je mala verovatnoća da će klasika i džez doći do top lista, koje su mahom rezervisane za pop i dens pesme.
Može li ovo pomoći stvaraocima muzike?
“Moglo bi, ako prate trendove i nastoje da ih slede”, kazala je koautorka studije Natalija Komarova.
“Ali veliki deo uspeha i dalje čini ‘ono nešto’ što ni matematičari ne mogu da izmere“, naglasila je.
