Republička izborna komisija dostavila je građanima na kućnu adresu informaciju o promenama koje su predviđene Aktom o promeni Ustava Republike Srbije, o kojima će se izjašnjavati na referendumu 16. januara.
Cilj promene Ustava je obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava, napominje RIK.
Istaknuto je da se amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose na pravosuđe i da se njime ne menjaju drugi delovi Ustava.
Njime su predviđene dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, garantuje se i stalnost sudijske funkcije i predviđa da će najviši sud u Republici biti Vrhovni sud.
Sudije će birati Visoki savet sudstva
Sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, prema ustavnim novinama, biraće Visoki savet sudstva, a ne više Narodna skupština, a predviđene su i promene u organizaciji javnog tužilaštva koje bi trebalo da obezbede samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.
Glavne javne tužioce i javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština.
U detaljnom objašnjenju pomenutih izmena, RIK objašnjava da se menjaju ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, a imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih odredbi i drugih odredbi Ustava, izmenjeni su i članovi koji se tiču načela podele vlasti, nadležnosti Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i sastav Ustavnog suda, kao i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.
Dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija
Akt o promeni Ustava predviđa i dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, pa RIK ukazuje da je u sistemu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, sudska vlast nezavisna.
“Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži, što znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena i odgovorna sama sebi. Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni, a njihovu odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi”, navedeno je.
Proklamovano je i da je sudija nezavisan, kao i da je zabranjen svaki neprimeren uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
Ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.
Predviđeni su i razlozi zbog kojih sudiji može pre vremena da prestane funkcija, što znači da se zakonom ne mogu propisivati drugi razlozi.
Odluku o prestanku funkcije može da donese samo organ koji sudije i bira, a to je Visoki savet sudstva.
Vrhovni sud najviši sud u Republici
Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud, koji je prema objašnjenju RIK-a, u skladu sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje tradicionalno ima najviši sud u državi.
Visoki savet sudstva činiće 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji, kako navodi RIK, predstavlja sudsku vlast u celini.
Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti će na ovaj način u potpunosti biti isključeni iz izbora sudija, a isto važi i za izbor predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, koje će takođe birati Visoki savet sudstva.
Za članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije.
Njih bira Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa.
Najveće promene u organizaci javnog tužilaštva
Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.
Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.
RIK ukazuje da se predviđenom promenom obezbeđuje veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije.
U skladu sa nazivom najvišeg suda, promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva u Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi vrhovni javni tužilac.
Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog Vlade.
Međutim, samo Vrhovnog javnog tužioca će i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaštva, posle sprovedenog javnog konkursa.
Visoki savet tužilaca samostalan državni organ
RIK napominje da je Visoki savet tužilaca samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost i javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca.
Ovaj organ ima 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.
Amandmanima je predviđeno da ministar ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca.
O svim ovim promenama građani će se na referendumu izjasniti odgovorom sa “da” ili “ne” na pitanje “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?”
Republički referendum biće održan u nedelju, 16. januara, od 7 do 20 časova.
