Siniša Stević iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta decenijama unazad jedan je od najpoznatijih stolara u ovom delu Srbije. Ispod njegove vešte ruke izašlo je na stotine proizvoda od drveta, a težak rad i još teži život obeležili su njegov vek. Danas, on je dubuko zakoračio u osmu deceniju života a svoju starost proživaljava potpuno sam. Ipak, ovaj vrsni masjtor odlučio je da bude human i pokloni sve što je za života stekao, porodici koja bi se doselila da živi sa njim.
“Na moju krsnu slavu, Svetog Tomu sam sam upalio sveću i prerezao kolač, kako dani prolaze sve manje mogu da radim i krećem se i zato ostatak života ne bih voleo da provedem u samoći. Moja supruga, koja je priminula i ja nismo imali dece i zato bih sve što imam i sve što sam stekao poklonio jednoj čestitoj porodici koja bi živela sa mnom u zajednici, a posle moje smrti sve bi ostalo njima u nasledtvo”, kaže Siniša za RINU.
Ono što ovaj čovek ima nije uopšte malo, jer se u njegovom dvorištu nalaze dve kuće i stolarska radionica koja se prostire na čak 540 kvadrata i opremljena je savremenim mašinama.
– Sve sam ulagao u svoj posao i tako proširivao proizvodnju, na ljudima koji dođu samo je da nastave da rade i ako Bog da još više prošire delatnost, za to imaju sve uslove. Čak sam i ja imao u planu da nadogradim fabriku na preko 1000 kvadratnih metara, ali već sam star i nemam snage, ali zato sam tu da pomognem onom ko hoće i može da radi – kaže ovaj stolar.
Ipak, da bi neko nasledio i dobio ovaj nesvakidašnji poklon od Siniše, mora da ispunjava dva uslova.
– Da porodica bude poštena i da nikad ne dozvoli da se ugasi slavska sveća. To je jedino što ja tražim za uzvrat, od onih koji se odluče da žive sa mnom i dobiju sve ono što sam težačkim radom stekao – kaže on.
