Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica – praznik posvećen uspomeni na jedno od poslednjih čuda Isus Hristos pre njegovog stradanja, smrti i vaskrsenja.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je tada vaskrsao Sveti Lazar iz Vitanije. Lazar je nakon toga živeo još tri decenije i služio kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Njegove mošti prenete su 890. godine u Carigrad.
Vrbica se uvek obeležava u subotu, uoči praznika Cveti, i pada u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta.
Jedan od najlepših običaja vezan je za decu – tog dana se u crkvu donose mlade vrbove grančice koje se osveštavaju i dele vernicima. Upravo po vrbi, praznik je i dobio ime. Deci se oko vrata stavljaju zvončići, a od grančica se pletu venčići koji simbolizuju radost i nevinost.
Vrbove grane podsećaju na svečani ulazak Hrista u Jerusalim, kada su ga dočekala deca, zbog čega se Vrbica smatra dečjim praznikom. Prema Jevanđelju, Hristos je tada rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.
Običaji nalažu i branje cveća koje se ne unosi u kuću, već se potapa u vodu da prenoći. Sutradan, na Cveti, ukućani se tom vodom umivaju.
Mladi se na ovaj dan daruju cvećem, dok crkvena pravila nalažu mirniju proslavu bez igre i pesme, jer praznik pada u vreme posta. U mnogim domovima Vrbica se obeležava i kao krsna slava, uz obaveznu posnu trpezu.
