U sudovima je trenutno oko 170.000 tužbi klijenata protiv banaka zbog naplate troškova kredita. Doneto je nekoliko hiljada konačnih presuda. Stav Kasacionog suda, koji se pojavio nedavno u javnosti, izazvao je nedoumice, pa i žučne reakcije. Ko nije pravilno razumeo stav Kasacionog suda u vezi sa troškovima obrade kredita i šta to znači onima koji su posredstvom advokatskih kancelarija u sporu sa bankama?
U Vrhovnom kasacionom sudu kažu da je u javnosti pogrešno interpetirana dopuna Građanskog odeljenja tog suda u vezi sa troškovima obrade kredita i tvrde da on nije izmenjen u odnosu na stav iz 2018. godine, već da je samo dopunjen objašnjenjem o dometu primene.
Do pogrešne interpretacije došlo je zbog nesaglasnosti sudova u njihovim odlukama i potrebe ujednačavanja sudske prakse, navodi se u saopštenju Kasacionog suda, najviše sudske institucije u Srbiji. Drugim rečima, sudovi u različitim mestima u Srbiji donosili su o istoj stvari različite presude.
U Udruženju banaka kažu da je za banke i prethodna odluka Kasacionog suda bila jasna, jer je postojala napomena da je dozvoljeno naplaćivanje naknada troškova obrade kredita.
“Postojalo je očigledno neko nerazumevanje kod pojedinih sudija što je stvorilo prostor za jedno ali i otuda ovaj veliki broj tužbi”, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Iz Udruženja banaka Srbije pozivaju građane da povuku tužbe
Pred sudom je trenutno oko 170.000 predmeta građana, a doneto je nekoliko hiljada konačnih presuda. Banke neće potraživati sredstva od onih klijenata koji su dobili pravosnažne presude, ali šta će biti sa tekućim sporovima?
“Za tekuće sporove koji još nisu konačno presuđeni, moj poziv klijentima jeste da povuku tužbe. U slučaju da se to dogodi, da klijenti ili povuku tužbu ili izgube takav spor, banka neće tražiti nadoknadu svojih troškova – troškova koje je sama banka imala i troškove advokata koje je ona angažovala”, dodaje Vasić.
Međutim, ima građana koji neće da povuku tužbu i imaju za to svoje razloge.
“Mene možda očekuje trošak da vidimo koji je imao advokat do sada. Mi obični građani smo stvarno izuzetno razočarani. Nismo uleteli grlom u jagode u sve te postupke, nego smo sačekali da vidimo i praksu i žalbe banaka i tumačenje Višeg kasacionog suda”, ističe Dejan Kovačević, klijent banke.
“Nisu oštećeni samo građani koji su tužili banke, oštećeno je celo društvo”
U Udruženju za zaštitu potrošača “Efektiva” kažu da ovakvom promenom mogu da budu pogođeni oni koji nisu dobili pravosnažne presude.
“Nisu ovde oštećeni samo građani koji su tužili banke, ovde je oštećeno celo društvo, svi građani su oštećeni, oni koji nisu tužili, a sutra planiraju da pokrenu bilo kakav spor. Sutra ćete doći kod mene da me pitate kako da ostvarite pravo na reklamaciju, recimo za pocepanu obuću, ja mogu da vam kažem šta piše u zakonu, ali ću morati da vam kažem i da Vrhovni kasacioni sud to sutra može da promeni i da vi izgubite spor”, poručuje Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva”.
U Advokatskoj komori kažu da ovakvo pravno shvatanje ne može biti bez uticaja na dosadašnji rad banaka i da im nije jasno zašto je uopšte trebalo raditi dopunu stava.
“Ovo obrazloženje navodne dopune stava kaže da ovaj stav ne može da utiče na već donete sudske odluke. To bi značilo da su oni mirni i otprilike to što smo morali da vratimo, vratili smo, ali za ubuduće se zaustavite i ne može dalje. To nije pravo”, naglašava Dragoslav Ljubicanović iz Advokatske komora Beograda.
Ko će u ovoj situaciji najgore proći, videćemo. Očigledno je da građani koji su dobili pravosnažne presude mogu da odahnu. Neizvesno je šta će biti sa onima čiji su sporovi u toku, da li će i ko platiti troškove advokatima koji su ih zastupali na jednom ili više ročista ukoliko povuku svoje tužbe? Hoće li klijenti banaka kojima je nezakonito obračunavana kamata, ipak, pokrenuti tužbe ili će, posle svega, odustati od bilo kakvog pravnog postupka?
