Šezdeset hiljada kompanija u Srbiji radi u građevinskom sektoru koji zapošljava više od 200 hiljada ljudi. Te kompanije utiču na proizvodnju u još 22 druge industrijske grane. Nadležni očekuju da će izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji unaprediti sektor, rešiti probleme i povećati prihod. Deo struke smatra da je reč o brzinskom procesu koji će pojedincima omogućiti brz profit.
Ukidanje zakona o konverziji uz naknadu, omogućiće otključavanje više od pet hiljada lokacija, na kojima je može biti izgrađeno preko 15 miliona kvadrata.
Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ističe da konverzija bez naknade neće biti ukinuta za sportske objekte jer to, kako kaže, predmet posebnog zakona.
“To će se rešavati kroz zakon o sportu, tu neće biti ukidanja konverzije, kao što nema ni kada su u pitanju stambene zadruge. I to je predmet posebnog zakona, i nema ukidanja konverzije kada je u pitanju proces sukcesije”, naveo je Vesić.
Profesor Pravnog fakulteta u Beograd Miloš Živković naglašava da nema sumnje da je ukidanje konverzije u ekonomskom smislu koristan potez.
Sa šest odsto udela u BDP-u naše zemlje, građevinarstvo predstavlja bitnu kariku u lancu povećanja broja zaposlenih i razvoja drugih industrijskih grana.
Arhitekta i urbanistkinja Dr Iva Čukić kaže da se izmene i dopune zakona uopšte nisu bavile javnim interesom, ulogom neke šire ili stručne javnosti.
Smatra da se izmenama namerava da se ubrzavaju razni procesi, kao što su izdavanje građevinske dozvole, dostupnost informacija o lokacijama od javnog beležnika, konverzija zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine kao i davanje veće ingerencije Vladi Srbije da sprovodi planove kroz poseban mehanizam koji nema svoju kontrolu u republičkom parlamentu ili jedinci lokalne samouprave.
Prema njenim rečima, to je brzinski proces koji bi omogućio pojedincima da što pre profitiraju.
Profesor Pravnog fakulteta napominje da se i dobar zakon može loše da se primeni. “Da li će se i kome ići na ruku više zavisi od preimene zakona nego od samih zakonskih odredbi. Zadatak zakona je da bude dobar”, dodaje Miloš Živković.
U Privrednoj komori Srbije smatraju da izmene i dopune zakona omogućavaju veći doprinos građevinske industrije u privrednom rastu Srbije, veću zainteresovanost investitora.
Predsednik PKS-a Marko Čadež kaže da novi zakon donosi prvi put braunfild registar – popis objekata na kojima se već decenijama ništa ne radi, a u koje može da se ulaže. “To znači da ako investitor želi da uloži u objekat koji je u kakvom-takvom stanju, da može da ga renovira, sruši ili izgradi novi, da počne svoju investiciju i da uštedi vreme”, objašnjava Čadež.
Predstavnici saveta stranih investitora pozitivno su ocenili predviđene izmene i dopune zbog smanjenja odlučivanja čoveka i ubrzavanja procedura, zelene gradnje i ukidanja konverzije.
Vesić očekuje da će najavljene izmene reštiti neke od problema pada građevinske industrije u protekloj godini.
“Mislim da ne postoji zaista niko ko se bavi građevinarstvom a da nije bio uključen u proces izmene i dopune zakona. Siguran sam da kada budemo usvojili ove izmene i dopune da ćemo rešiti jedan od problema, zbog čega smo prošle godine imali pad u građevinskoj industriji preko deset odsto”, kaže Vesić.
Iz ministarstva potvrđuju da su, pored niza novina, pooštrene kaznene mere, te da će oduzimati licence svima koji budu gradili i radili mimo zakona.
U drugoj polovini marta, kada uđe u skupštinsku proceduru, Zakon o planiranju i izgradnji biće usvojen sa novim Prostornim planom Srbije, što bi trebalo da da novi implus građevinskom sektoru u kom svaki uloženi donosi tri dinara BDP-u.
