Umesto da najvrednijim poljoprivrednicima kukuruz i suncokret bude već do struka, jer su ga zasejali na početku sezone. Ove kulture na stiškim njivama su u nekoliko različitih faza. Kukuruz je pojela kukuruzna pipa, a suncokret još u semenu ovro je žičnjak.
Ljubiša Ivković iz Petke kod Požarevca kaže da je presejao oko 9 hektara:
“Jednu njivu sam presevao dva puta. Iako je seme suncokreta bilo zaprašeno, tolika je najezda žičara bila da ga je pojeo i drugi put. Tako da sam treći put posejao kukuruz.”
Ni Toplica Stefanović iz Batovca nije bolje prošao. Ponavljao je setvu trećine kukuruza. “Morao sam ponovo da tanjiram i ponovo da presevam. Gubici su ogromni.”
Propala setva kreće se od 10 odsto do polovine posejanog. A ima i njiva poput Topličine, gde su štetočine pojele čak 95 odsto zasejanog kukuruza.
Poljoprivrednicima se nije isplatilo ni da odustanu, jer je đubre već bačeno, a zakup zemljišta plaćen.
“Morali smo da uložimo po drugi put da bismo nešto izvukli i da bismo bili bar na nuli”, objašnjava Ljubiša Ivković.
Rana setva, sa prvim lepim danima u martu, koje je zamenio dug hladni period, i zabrana insekticida koji su štetni po pčele, glavni su uzrok drastično povećanog broja ovih štetočina.
Jovica Jurišić, zaštitar iz PSSS Požarevac kaže da su larve žičnjaka nalazili i po horizontali i vertikali, na dubini od 5 do 30 centimetara.
“U takvim situacijama, kada je suma temeperatura što veća, kako bi što pre iznikao, a štetni organizam imao što manje mogućnosti da napadne”, ističe Jurišić.
Dozvoljeni preparati deluju samo trenutno, pa je neophodno redovno kontrolisati i više puta prskati poljoprivredne kulture ukoliko su populacije žičnjaka i kukuruzne pipe velike.
