Nesavesni vozači veliki su problem na srpskim drumovima, pa mi na njih motrimo bez prestanka, i danju i noću, bukvalno 24 sata. Novi uređaji su podešeni da sami beleže prekršaje, praštanja – nema. Kazne se pišu za sve, bilo to preticanje zaustavnom trakom, prekoračenje brzine ili, ne daj bože, vožnja u alkoholisanom stanju.
– Osim što uređaj može da se podesi da automatski slika, sada imamo tu mogućnost da odmah proverimo da li se te tablice potražuju i njihovo važenje – otkriva Saša Milošević. – Češki radar “ramen 10c” ne može ništa da omete, a podešen je tako da prekršaje snima tek kada se pređe određena brzina.
Čuvari reda na drumovima svakodnevno se bore sa bahatim vozačima i skoro da ne prođe dan da ne uhvate one koji jure i više od dvesta kilometara na sat. Posebna priča je upravo noćna vožnja.
– Ne postoji dogovor s vozačima, a ako pokušaju da se pravdaju, samo pokažemo sliku prekršaja koju su upravo napravili – objašnjava Jovanović, dok se uključujemo na auto-put. – Baza podataka koja je u gepeku sve čuva, pa je brisanje fajla nemoguće!
Čim smo prošli naplatnu rampu na Bubanj potoku, tako je kamera odmah uhvatila “audi” koji je prekoračio dozvoljenu brzinu za skoro 30 na sat. Snimak jasno pokazuje 149, a dozvoljeno je 120. Naša “Škoda” ubrzo stiže vozilo sa bahatim vozačem i ablenduje mu. Pozicionira se ispred njega i obaveštava ga da se zaustavi.
– Radar je podešen na 141 kilometar na sat, toliko opraštamo vozačima, sve preko toga se sankcioniše – kaže Saša Milošević. – Pošto je vozač vozio preko ograničenja, slikan je, zaustavljen i odmah mu pišemo prekršajnu prijavu u visini od 5.000 dinara. Ukoliko plati kaznu u roku od osam dana, ona će biti prepolovljena.
Samo nekoliko kilometara dalje, lociramo stranca koji nije poštovao propise. Budnom oku presretača nije uspeo da umakne. “Opel” je vozio više od 150 kilometara na sat i vozač odmah plaća kaznu od 2.545 dinara – polovina kazne od pet hiljada plus poštarina.
– Svaka opština ima svoj nalog, procenat od kazne koju napišemo ide lokalnoj samoupravi – kaže Goran Vučković dok piše zapisnik. – Pošto ja vodim zapisnik, moram da imam sertifikat, a kazna se osim u zapisnik upisuje i u kompjuterski sistem.
Policajci u presretaču morali su da prođu posebnu obuku da bi mogli da rade ovaj zahtevan posao. Prisebni i ozbiljni, Jovanović i Milošević objašnjavaju da, kada osete umor, menjaju se da bi nastavili da obavljaju svoj zadatak.
– Svi vozači koji su u našoj jedinici prošli su obuku vožnje, a mi smo imali obuku baš na ovom automobilu pre nego što smo počeli da ga koristimo – kaže Milošević.
Kako su nam rekli naši domaćini, zaustavljanje vozača nije obavezno. Ukoliko uoče da je saobraćaj previše gust, obustavljaju poteru i podatke šalju kolegama u sledećim sektorima.
– Zbog bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, koja nam je na prvom mestu, ne jurimo baš za svima – dodaje Vučković. – Niko ne može da pobegne od kazne. A ukoliko ga ne stignemo mi, kaznu će platiti ili na naplatnoj rampi ili na granici.
POLIGLOTE
Zbog prirode posla kojim se bave, policajci koji voze noćnog presretača znaju na više jezika da se sporazumeju za vozačima koje zaustave na auto-putu.
– Uglavnom pričamo na nemačkom, a dešavalo se katkad da se sa vozačima i teže sporazumemo, jer oni teraju po svome – priča kroz smeh Jovanović. – Muke sam imao da objasnim Turčinu iz Francuske zašto je zaustavljen.
LETNjA SEZONA
Kako kažu naši sagovornici, mnogo veća frekvencija saobraćaja je leti, pa tada napišu i više kazni.
– Dešavalo mi se da izađem ujutru na teren u 7 i da u prvih sat i po uhvatimo četiri stranca koja su vozila preko 200 na sat – objašnjava Saša Milošević.
