Električni trotineti i slična vozila poslednjih godina su postali redovna pojava na kolovozima i trotoarima gradova u Srbiji. To nije iznenadilo samo nadležne u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama koje nemaju dovoljno razvijenu infrastrukturu za taj novi vid transporta.
Načelnik Uprave saobraćajne policije pukovnik Vladan Nikolić kaže da se zalažu za sistemska rešenja kroz izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja. Predlaže da se definiše da lako električno prevozno sredstvo ne može da razvije brzinu veću od 25 kilometara na čas.
Od pojave prvih malih električnih vozila na ulicama govori se o potencijalnim rešenjima i normama koje bi uredile pravila učešća u saobraćaju za tu novu i izuzetno ranjivu grupu učesnika u saobraćaju.
Bilo je najrazličitijih predloga, od obaveznog korišćenja svetloodbojnih prsluka i kaciga do toga da bi korisnici električnih trotineta i sličnih vozila trebalo da polažu test poznavanja saobraćajnih propisa.
Stručnjaci iz Uprave saobraćajne policije zalažu se za sistemsko rešenje kroz donošenje nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, a njihova inicijativa sadrži i konkretne predloge za uređenje ove oblasti.
“Ako pričamo o mikromobilnom transportu tu su i električni trotineti i neka druga električna prevozna sredstva koja imaju upravljač. Mi smo prvo definisali hoćemo li pustiti sva ta vozila da se kreću našim saobraćajnicama ili ne. U tom smislu, predložićemo da se definiše lako električno prevozno sredstvo kao vozilo koje ne može da razvije brzinu veću od 25 kilometara na čas, sa snagom elektromotora ograničenom na šest kilovata”, navodi Vladan Nikolić.
Smatra da pod određenim uslovima tim vozilima treba dozvoliti da se kreću površinama na kojima se odvija saobraćaj.
Izazovi u ovoj oblasti su brojni, ne postoji idealno rešenje i svaka predložena ideja može izazvati kontroverze što sve zajedno predstavlja glavni razlog, još uvek, nepostojanja propisa koji uređuju ovo polje.
“Mi smo za svako rešenje koje smo razmatrali stavljali i za i protiv argumente koji su brojni, međutim, vi sa jedne strane imate zahteve građana koji već imaju ta vozila koja je država dozvolila da budu uvežena. Sa druge strane imate veliki bezbednosni problem jer su oni definitivno ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, a sa treće strane imamo i preporuku Evropske komisije da se pospešuje taj vid transporta”, objašnjava Nikolić.
Problem infrastrukture
Najveći problem za sprovođenje rešenja postojećeg problema predstavlja nepostojanje odgovarajuće infrastrukture u svim delovima zemlje. Rešenje mora zadovoljiti i stanovnike Vojvodine koja ima razvijenu infrastrukturu, ali i gradova u drugim delovima zemlje koji imaju drugačiju nasleđenu arhitektonsku strukturu.
“U tom smislu, razmišljali smo i o tome da obezbedimo vozačima i neprekidnost putovanja, jer u suprotnom je ono besmisleno, tako da je naš celovit predlog da vozač mora koristiti biciklističku stazu ili biciklističku traku. Ukoliko takva infrastruktura ne postoji oni se mogu kretati i trotoarom, a ako ni to nije moguće onda vozač može koristiti i kolovoz, ali samo na saobraćajnicama gde je brzina ograničena na 50 kilometar na čas”, navodi pukovnik Nikolić.
Kaznena politika
Prepoznavanje vozača lakih električnih vozila od strane Zakona podrazumevaće i postojanje odgovorajuće kaznene politike koja još nije definisana.
Predlog je da vozači moraju koristiti svetloodbojne prsluke i drugu zaštitnu opremu, takođe, strogo će biti zabranjen prevoz druge osobe tim vozilom što je, nažalost, praksa velikog broja roditelja koji svakodnevno na taj način prevoze svoju decu.
Takođe, korišćenje trotoara će podrazumevati posebnu obazrivost i prilagođavanje brzine kretanja.
Na osnovu tog predloga Uprava saobraćajne policije će izraditi Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja koji će, zatim, proći stručnu raspravu, a tek onda će biti predstavljen Vladi Republike Srbije koja će odlučivati o njegovoj primeni.
