Drastičan pad temperature za više od 10 stepeni koji će uslediti već sutra pospodne i doneti i sneg u višim predelima zapadne i južne Srbije, može da utiče i na zdravlje ljudi, upozorili su danas stručnjaci Republičkog Hidrometeorološkog zavoda.
U subotu bi, po prognozi u Beogradu trebalo da bude šest stepeni, a u Novom Sadu svega pet.
Načelnica u Klimatskom centru Republičkog Hidrometeorološkog zavoda, Jasminka Smailagić rekla je za agenciju Beta da promena vremena može značajno uticati na raspoloženje, smanjenje energije i radnih sposobnosti, pospanost, nesanicu, glavobolju, a posebno pogađa osobe sa respiratornim i cerebrovaskularnim oboljenjima.
Ona je navela da će u petak tokom popodneva uticaj hladnog fronta preko Srbije doneti naoblačenje s kišom i drastičan pad temperature za više od 10 stepeni, a na višim nadmorskim visinama zapadne i južne Srbije padaće sneg.
U subotu se, kako je dodala, očekuju temperature znatno ispod prosečnih vrednosti za ovo doba godine, oblačno i mestimično sa kišom. Od nedelje prestanak padavina i ponovo postepeni porast temperature vazduha i do 18 stepeni.
Smailagić je navela da udskom organizmu zbog promene meteoroloških uslova, kao što je i predstojeća, potrebno izvesno vreme da se adaptira, zavisno od svoje osetljivosti.
“Pri zahlađenju krvni sudovi se kontrakuju da bi se smanjilo odavanje toplote, a to povećava otpora u kardiovaskularnom sistemu, srce se dodatno opterećuje i krvni pritisak raste”, navela je Smailagić.
Po njenim rečima, usled naglog prelaza iz toplog u hladno vreme, kakvo Srbji predstoji sutra, izražene tegobe su moguće i kod cerebrovaskularnih bolesnika.
“Sa povećanjem temperature krvni sudovi se šire i pritisak opada. Ukoliko tada ne unosimo dovoljno tečnosti, dolazi do dehidratacije organizma, mozak se slabije snabdeva krvlju, te može biti nesvestice i vrtoglavice. Krv postaje gušća, pa se samim tim povećava i rizik od nastanka moždanog i srčanog udara”, rekla je Smailagić.
Načelnica je dodala da povećana vlažnost vazduha ne pogoduje ni osobama sa respiratornim oboljenjima.
Po njenim rečima, i kod zdravih osoba, osetljivih na promenu vremena, moguća je pojava meteoropatskih reakcija u vidu glavobolje uslovljene upravo naglom promenom temperature i velikom razlikom između minimalne i maksimalne dnevne temperature, s prolaskom fronta, kao i uz značajnu promenu vazdušnog pritiska – naglog smenjivanja visokog i niskog vazdušnog pritiska, pojačanog hladnim vetrom.
Takođe, kako je dodala, temperaturne razlike mogu dovesti do razdražljivosti i promenljivog raspoloženja usled prolaska frontalnog sistema, pojačanog južnog i jugoistočnog vetra.
“Bolovi u mišićima izraženi su naročito pred prolazak hladnog fronta, pri povećanju vlage u vazduhu, kao i umor i malaksalost koji su karakteristični pri toplom i vlažnom vremenu i pred promenu vremena, pri niskom vazdušnom pritisku”, navela je ona.
U petak se, kako je dodala, očekuje pogoršanje biometeoroloških prilika u drugom delu dana, kada će kod većine hroničnih bolesnika tegobe biti u pojačanju.
“Srčanim i cerebrovaskularnim bolesnicima, kao i astamtičarima se savetuje naročita opreznost. Od meteoropatskih reakcija mogući su bolovi u mišićima, glavobolja i promenljivo raspoloženje”, navela je Smailagić.
Po njenim rečima, u subotu se hronično obolelim osobama i meteoropatama savetuje opreznost usled nepovoljne biometeorološke situacije.
“Naročito izražene tegobe mogu imati cerebrovaskularni i kardiovaskularni bolesnici, kao i astmatičari. Mogući su glavobolja, neraspoloženje i reumatski bolovi”, navela je načelnica.
Smailagić je rekla da se od nedelje očekuje poboljšanje meteoroloških prilika pto će doprineti smanjenju tegoba većine hronično obolelih i osetljivih osoba.