Studenti čitaju govore i zahteve na skupu na Slaviji. Istakli su da ih je sve što se događalo u prethodna četiri meseca dovelo do skupa u Beogradu.
„Desila se Slavija, sto hiljada ljudi. Dostavili smo pisma javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac. Naši zahtevi upućeni su tužilaštvu. Gazili su nas. Izlazili smo na ulice sa još više motivacije. Dočekali smo Novu godinu na ulici. Mostar, RTS, Autokomanda, ostavke premijera i gradonačelnika Novog Sada. Gotovo tri meseca nakon tragedije.
Prepešačili smo 80 kilometara kako bismo stigli do Novog Sada. Blokada tri mosta, tri meseca nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Odlučili smo da branimo svoja Ustavom zagarantovana prava u gradu u kojem je donet prvi srpski ustav, Sretenjski ustav donet. Sretnimo se na Sretenje. Noseći štafetu slobode i solidarnosti, stigli smo u Kragujevac. Celog dana osnaživali smo jedni druge i otišli s porukom „Niko nije umoren!“.
Sledeći je bio Novi Pazar. Svi studenti stajali su ponosno jedni do drugih, braneći zajedničke ideale. Gde se majemo sledeće? Nikad u većem broju i nikad snažnije volje spojio se sever i jug. Veličanstveni Niš bio je uvertira za današnji Beograd. Ostaće neizbrisiv trag u srcima svih nas, suze kojima smo dočekani, zagrljaj koji smo podelili, predeli Srbije koje smo obišli, rane koje ste nam previjali, umor koji ste nam izlečili.
Usledili su osmomartovski protesti, žene u prvim redovima, rame uz rame, studenti i radnici. Sve što se događalo, dovelo nas je do sadašnjeg trenutka.
Pogledajte gde smo, pogledajte koliko nas je! Vaš glas vredi! Vaš glas čujemo! Nek vaš glas traje! Hajde da zajedno probudimo Srbiju! Istrajimo u borbi za studente, poljoprivrednike, prosvetne radnike, advokate, farmaceute, lekare, glumce, umetnike, novinare, inženjere, za sve živote koje smo izgubili i za one koje bismo izgubili, da smo nastavili da čutimo. Noć je najmračnija pred svitanje. Do ispunjenja zahteva!“, rekla je studentinja u govoru na velikom protestu u Beogradu.
Nakon govora prikazan je film kako je do sada izgledala studentska borba.
Bajkeri su saopštili da je u Beograd došlo njih 25.000.
Na početku drugog govora došlo je do manjeg incidenta kada je jedna žena pokušala da otme mikrofon studentkinji.
Drugi govor na Slaviji: “Više nećemo dozvoliti da nas lišavate slobode”
“Ovde smo jer više nećemo dozvoliti da nas lišavate slobode, jer štitimo jedni druge. Kao što ste na protestu u Novom Sadu lišavali slobode građane i studenta Relju. Ovde smo jer više nećemo dozvoliti da funkcioneri bilo koje političke parije napadaju studente, kao što ste napadali studente FDU. Ovde smo jer više nećemo dozvoliti da nas gaziti, kao što ste gazili muzičare Beogradske filhamronije, redare i studentkinje Sonju i Kristinu. Ovde smo, jer više nećemo dozvoliti da palicama koje držite u prostorijima stranke nas tučete, kao što ste tukli studentkinju Anu. Ovde smo jer više nećemo dozvoliti da o nama lažu i da nas vređaju kao što je javni medijski servis čini od početka blokada. Ovde smo jer više nećemo dozvoliti da delite otkaze, zbog objava na društvenim mrežama, kao što ste to radili radnicima EPS-a. Draga Srbijo, ovde smo jer smo predugo trpeli, ali više nećemo”, rekla je druga govornica nas kupu.
Okupljeni na Slaviji podigli su telefone u vazduh. U jednom trenutku cela Slavija je svetlela.
Nastup Blokadnog hora počeo himnom Bože pravde, izvedeno devet numera
Studenti, profesori i operski pevači nastupili su kao Blokadni hor sa devet numera. Nastup je počeo izvođenjem himne “Bože pravde”. Pratila je univerzitetska himna “Gaudeamus Igitur.
Zatim su izvedene obrade pesama “Ostajte ovde” Alekse Šantića, “Srpkinja”, “Ovo je Srbija” ili “Znaš li odakle si sine”, “Tamo daleko”, “Zemlja” grupe EKV, “Za milion godina” i “Vostani Serbije”.
Horom su dirigovali Goran Stojčević, Nina Huštan, Marko Kupusević.
