Predizborni skup „Put ka pobedi“ izborne liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ održan je u Požarevcu, gde su kandidati sa liste i drugi učesnici govorili o problemima lokalne zajednice, stanju u obrazovanju i zdravstvu, zaštiti životne sredine, radu institucija i položaju mladih u Srbiji.
Na skupu su se, između ostalih, obratili doc. dr Milica Jovanović, prof. dr Oliver Tošković, vanredni profesor Nikola Cvetanović, prof. dr Vesna Spasojević Brkić i docent dr Stanislav Milošević. Govorili su o temama iz svojih stručnih oblasti, ali i o društvenim i političkim pitanjima koja smatraju važnim za budućnost zemlje.
Skup je otvoren nastupom Hora slobodnih glasova Požarevac, dok su u nastavku programa predstavljeni kandidati liste. U završnom delu govorili su i studenti iz Požarevca.
Milica Jovanović: Put bez vode nije razvojna strategija
Doc. dr Milica Jovanović, rođena Požarevljanka i bivša učenica Ekonomsko-trgovinske škole u Požarevcu, govorila je o razvojnim problemima Braničevskog okruga, sa posebnim osvrtom na infrastrukturu, vodosnabdevanje, zagađenje vazduha i obrazovanje.
Ona je ocenila da razvoj ne bi trebalo posmatrati samo kroz velike infrastrukturne projekte, već i kroz kvalitet svakodnevnog života građana. Kao primer navela je Dunavski koridor, ističući njegov značaj za povezivanje Požarevca sa Velikim Gradištem, Golupcem i turističkim destinacijama, ali i ukazujući na problem nedostatka javnog vodovoda u selu Ram.
„Put bez vode nije razvojna strategija. To je polovičan razvoj, razvoj za prolaznike, a ne za ljude koji tu žive“, poručila je Jovanović, ukazujući na potrebu da se infrastrukturni projekti povežu sa rešavanjem osnovnih potreba stanovništva.
Govoreći o životnoj sredini, osvrnula se na uticaj zagađenja vazduha na Požarevac i Kostolac. Navela je da je energetski sektor važan za privredu i zapošljavanje, ali da se njegov značaj mora uskladiti sa zaštitom zdravlja građana.
Kao primer problema u zdravstvenom sistemu, Jovanović je navela iskustvo svoje majke, koja je, prema njenim rečima, na pregled kod lekara opšte prakse čekala osam sati.
Poseban deo obraćanja posvetila je obrazovanju. Istakla je da kvalitet školovanja ne bi trebalo da zavisi od mesta u kojem dete živi, finansijskih mogućnosti porodice ili političke pripadnosti roditelja.
Založila se za dostupnije obrazovanje, manje troškove za porodice, veća ulaganja u škole širom Srbije i smanjenje političkog uticaja na upravljanje obrazovnim ustanovama.
Govoreći o odlasku mladih, ocenila je da je potrebno stvoriti uslove u kojima će ljudi želeti da ostanu u Srbiji ili da se vrate u svoje rodne gradove.
Nikola Cvetanović o zagađenju i kontroli industrijskih postrojenja
Vanredni profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nikola Cvetanović, koji se bavi i pitanjima zaštite životne sredine, govorio je o ekološkim problemima u Srbiji, sa posebnim osvrtom na područje Požarevca i Kostolca.
Ukazao je na zagađenje vazduha, stanje reka i zemljišta, deponije i posledice rudarskih aktivnosti. Pozivajući se na podatke koje je izneo tokom govora, naveo je da u Srbiji postoji 709 kontaminiranih ili potencijalno rizičnih lokacija povezanih sa rudarskim aktivnostima, kao i da je broj rudarskih inspektora veoma mali.
Govoreći o Kostolcu, Cvetanović je otvorio pitanje emisija iz termoenergetskih postrojenja i uticaja pepelišta na okolinu. Ocenio je da građanima moraju biti dostupni pouzdani podaci o kvalitetu vazduha i radu sistema za smanjenje zagađenja.
Založio se za kontinuirano merenje zagađenja, veću transparentnost javnih preduzeća, efikasniji rad inspekcija i doslednu primenu zakona. Istakao je da su industrija i radna mesta važni, ali da privredna aktivnost mora biti usklađena sa zaštitom zdravlja i životne sredine.
Prema njegovim rečima, među ključnim problemima su korupcija, nedostatak odgovornosti i nedovoljna kontrola zagađivača. Naveo je da izbor rukovodilaca javnih preduzeća treba da bude zasnovan na stručnosti i javnim konkursima.
Zdravstvo: Dostupnost lečenja i zaštita zdravlja građana
U delu skupa posvećenom zdravstvu, učesnici su govorili o položaju zdravstvenih radnika, uslovima rada i potrebi da pacijenti dobiju blagovremenu zdravstvenu zaštitu.
Posebno je istaknuta povezanost kvaliteta vazduha i zdravlja stanovništva. U obraćanju je navedeno da zagađenje može posebno ugroziti decu, trudnice, starije osobe i ljude sa postojećim zdravstvenim problemima.
Ukazano je na potrebu za pouzdanim merenjima, javno dostupnim podacima i konkretnim merama za smanjenje emisija štetnih materija.
Među predlozima iznetim na skupu bili su depolitizacija zdravstva, izbor rukovodilaca zdravstvenih ustanova na osnovu stručnosti i omogućavanje pacijentima da dobiju potrebnu zdravstvenu uslugu bez nepotrebnog odlaganja.
Vesna Spasojević Brkić o stanju u prosveti
Prof. dr Vesna Spasojević Brkić, redovna profesorka Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorila je o položaju prosvetnih radnika i problemima u obrazovnom sistemu.
Ona je ukazala na, kako je navela, stranačko zapošljavanje i imenovanje direktora, pritiske na zaposlene i preveliko administrativno opterećenje nastavnika.
Predstavila je i predloge koji se odnose na dostupnije obrazovanje, besplatne udžbenike za učenike, zapošljavanje putem konkursa i veće uključivanje stručnih saradnika u rad sa decom.
Posebno je izdvojila inkluzivno obrazovanje, ocenjujući da je potrebno obezbediti više pedagoških asistenata, logopeda, defektologa, pedagoga i psihologa koji bi pružali podršku učenicima i nastavnicima.
Spasojević Brkić istakla je i značaj podrške prosvetnim radnicima, navodeći da je potrebno očuvati dostojanstvo njihove profesije i omogućiti im da se više posvete radu sa učenicima.
Stanislav Milošević o nauci i budućnosti mladih
Docent dr Stanislav Milošević, astrofizičar i programski direktor Istraživačke stanice Petnica, predstavljen je kao jedan od učesnika skupa koji se bave naukom i obrazovanjem.
Njegovo profesionalno iskustvo obuhvata rad u oblasti astronomije, naučna istraživanja i rad sa mladim istraživačima. Učešće predstavnika akademske zajednice, kako je istaknuto tokom programa, povezano je sa zalaganjem za unapređenje obrazovanja i stvaranje boljih uslova za razvoj mladih u Srbiji.
Oliver Tošković o institucijama i političkim podelama
Prof. dr Oliver Tošković, vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o radu institucija, korupciji, političkim podelama i odnosu vlasti prema građanima.
Tošković je izneo kritike na račun funkcionisanja institucija u Srbiji, ocenjujući da politički uticaj i korupcija ugrožavaju javni interes. Stanje u zemlji opisao je kao stanje „zarobljene države“, iznoseći svoje stavove o odnosu prema pravosuđu, medijima i drugim institucijama.
Pozvao je na razgovor sa građanima različitih političkih opredeljenja, naglašavajući da političke razlike ne bi trebalo da budu razlog za sukobe među komšijama.
Posebno je govorio o navodima o kupovini glasova uoči izbora, pozivajući građane da ne prihvataju novac u zamenu za svoj glas. U tom delu obraćanja izneo je i tvrdnje o bogatstvu pojedinaca bliskih vlasti, koje nisu dodatno dokumentovane u okviru njegovog govora.
Tošković je istakao značaj slobode, jednakosti, međusobnog poštovanja i odgovornosti, kao i potrebu da mladi u Srbiji imaju perspektivu i mogućnost da planiraju svoju budućnost.
Studenti iz Požarevca o korupciji i izbornoj kontroli
U završnom delu skupa govorili su i studenti iz Požarevca, koji su istakli razloge svog angažovanja, među kojima su borba protiv korupcije, budućnost mladih, ekonomska sigurnost i potreba za odgovornijim radom institucija.
Jedan od govornika osvrnuo se i na događaje u Kostolcu, tvrdeći da je predizborni štand Srpske napredne stranke postavljen na mestu koje je prethodno bilo prijavljeno za aktivnosti studentske liste. Ove navode izneo je kao svoje viđenje događaja.
Studenti su pozvali građane da se uključe u praćenje izbornog procesa, kao kontrolori, posmatrači ili članovi mobilnih timova.
Tokom skupa više puta je ponovljen poziv biračima da na parlamentarnim izborima 25. oktobra podrže „Studentsku listu – Studenti pobeđuju“, koja se nalazi pod rednim brojem 3.
Poruke učesnika bile su usmerene na potrebu promena u radu institucija, unapređenje obrazovanja i zdravstva, zaštitu životne sredine, ravnomerniji regionalni razvoj i stvaranje uslova za ostanak mladih u Srbiji.
