Da li je razlog, „imperijalizam” kulture ili beg iz turobne sadašnjosti svejedno je, jer je obeležavanje ove neobične noći na američki način sve prisutnije među različitim verama i običajima. Tako, nemojte se iznenaditi ako vam uživanje u trpezi postavljenoj u čast Svetog Luke prekinu razna stvorenja „s onog sveta” tražeći slatkiše kao svojevrsni otkup za ovu godinu, jer večeras je i Noć veštica.
Poreklo ovog praznika datira još od antičke svetkovine „Šaman”. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra, a noć pred Novu godinu slavili su „Šaman”. Verovali su da se tada duhovi vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.
Keltski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.
Odakle onda ovaj praznik na našim prostorima?
– Uticaj američke popularne kulture je Noć veštica „doveo” na naše prostore. Mladi su rasli na sedam filmova „Noć veštica” i njima to nije strano. Takođe, ljudi vole nešto što liči na karneval i na taj način uvode spektakl u svoj život, igraju se mračnih sila koje su strašne, ali od njih ne može ništa da ih se zadesi – kazala je dr Jelena Đorđević, sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka.
Helouvin (Noć veštica) odavno nije verski praznik, ali još postoje elementi verovanja u natprirodne, mistične pojave, veštice, magiju i vradžbine. Ovom prazniku se posebno raduju deca, koja kostimirana u grupamaidu od vrata do vrata uzvikujući „trik or trit”, što u slobodnom prevodu znači–dajte nam slatkiše ili ćemo vas uplašiti. U proslavu Helouvina uključena je i industrijska mašinerija, restorani i barovi, tekstilne industrije i proizvođači slatkiša. Statistički podaci pokazuju da Amerikanci jedino za Božić potroše više na proizvode namenjene proslavi.
I tako, u potrazi za zabavom, Svetog Luke se sete retki, uglavnom oni čija je to krsna slava. Ovaj lekar, zaštitnik umetnika, prijatelj apostola Pavla bavio se živopisom i smatra se da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Ovaj svetac napisao je i treće jevanđelje, Sveto jevanđelje po Luki, i Dela apostolska.
– Ljudi u praznicima vide mogućnost da „iskoče” iz zgloba sumornog vremena, a Noć veštica daje mogućnost da izbegnu monotoniju. S druge strane, imamo povratak praznika koji na neki način predstavlja osvetu ideološkim vremenima. Svakako, život traži praznik, ali je najgore kada je praznik prazan – objasnio je profesor Fakulteta političkih nauka dr Ratko Božović, sociolog.
I američka ambasada će već tradicionalno obeležiti Helouvin. Rajan Haris, ataše za štampu, objašnjava da će ambasada SAD u Srbiji organizovati za decu iz zajednice kostimiranu žurku. I pojedine kancelarije biće ukrašene tradicionalnim motivima, među kojima je najpoznatija – bundeva.
