Izložba fotografija „Svetlosne vertikale“ autora Rajka Karišića, afirmisanog fotografa iz Beograda, otvorena je 9. marta u Galeriji savremene umetnosti.
Kako je saopšteno iz Narodnog muzeja u Požarevcu koji je organizator ove izložbe, reč je o izboru fotografija iz dva cilusa – jedan obuhvata pejzaže snimljene dronom, dok drugi prenosi „svetlopise“ nastale na jednom od mnogobrojnih autorovih putovanja u Hilandar.
Otvarajući izložbu, viši kustos Narodnog muzeja u Požarevcu Marina Radosavljević istakala je da „Rajko Karišić ovim izborom fotografija istupa kao čuvar našeg etosa oličenog u vezanosti za zemlju, šumu, vodu, takođe on je i čuvar nacionalne svesti kada prenosi i pronosi slikane prizore mesta i arhitekture sa izvora naše duhovnosti na kojem ne možemo svi biti svedoci.“ Govoreći o ciklusu fotografija snimljenih dronom, ona je dodala:
„Sve veća multifunkcionalnost dronova, u stvari, nudi „intimni i recipročni spoj između zemlje i neba“ i timeimenuje vertikalnost u vršioca moći koji ponovo sastavlja nove i stare oblike. Osnovno kretanje, domet i autonomija dronova izaziva ograničenja ljudskih čula, dok izbor boja, perspektiva i ugao u slikama dronova prkose ljudskoj percepciji. Pri tome, ovi vizuelni utisci otkrivaju nove funkcije, uloge, značenja i odnose između objekata, pojedinaca i zajednice, proizvodeći jedinstvene interpretacije geografskih pejzaža i sveže narative svakodnevnog okruženja. Od klasično viđenog i shvaćenog pejzaža, Karišić je došao do njegove apstraktne i metafizičke strane.“ U tekstu kataloga koji prati izložbu istoričar umetnosti Stevan Martinović je napisao: „U okviru ovog ciklusa, ipak, treba pre istaći njegovu monohromatsku ravan, nego kolažiranu estetiku američkih slikara s polovine 20. veka. I sam ističući da ga sopstvene fotografije podsećaju na grafike, Karišić je pojačavao taj utisak dovođenjem u prvi plan „pointilizma“ na fotografijama. …Šara i forme što vidimo na njegovim fotografijama neretko podsećaju na platna, ili tkanine, na kojima smo – bilo na babinim čarapama, ili opeci crkve – nekada prepoznavali preplete, ne znajući da te iste forme stvaraju i neumorni ratari u svojim poljima.“
Rajko Karišić je do sada boravio 46 puta u Hilandaru i pri svakoj poseti ostavio brojne vizuelne tragove. Osvrnuvši se i na odabir iz ovog ciklusa, Radosavljević je dodala da je „spajanje neba i zemlje prisutno i na fotografijama nastalim na mestu nastanka vere i države Srba, u Hilandaru. Konaci, tremovi, zvonici, kupole, bifore, ikone, freske stavljeni su u kadar majstorske kompozicije, svetla i boje. Ovaj svet u kome vreme stoji, autentično je svedočanstvo svega nastalog zbog spasenja čoveka – ipak, čovek je na njemu sporadično zastupljen. On je suvišan jer je već utkan u svaki ugao, kamen, celokupan prostor koji je autor osvetlio svojim blicem.“ Za ovaj ciklus Sonja Đurović, dipl. akademska slikarka, u tekstu kataloga kaže: „Rajkove fotografije vrsta su dnevnika i ispovijedi. U svojoj raskoši i jedinstvenoj svjetlosti na tim slikama on nas vodi hilandarskoj Igumaniji, presvetoj Trojeručici, pripovjeda nam istoriju ovog svetog mjesta, upoznaje sa životima onih koji su se odrekli svega prigrlivši Hilandar kao novi dom, otišli da život predaju Hristu i služe mu u svom zemaljskom trajanju.“
Publici se obratio i sam autor koji je nadahnuto govorio o svojim posetama Hilandaru, kao i lepoti predela „uhvaćenih“ kamerom sa drona pri čemu je istakao da mu je cilj da prenese sve lepote prostora kojima smo okruženi.
Iza Rajka Karišića stoji bogata biografija – do sada je imao više od 130 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, učestvovao u radu na više od 200 Likovnih kolonija i saborovanja.Član je mnogih udruženja: UPIDIV-a (Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine) od 1998. godine, ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije), UNS-a (Udruženja novinara Srbije), zatim ULUV-a (Udruženja likovnih umetnika Vrbasa) od njegovog osnivanja, Udruženja umetnika železnice Srbije, Umetničkog bratstva manastira Dobrun.Od 2022. godine postaje redovan član Matice srpske u Novom Sadu.Do sada je realizovao 153 autorske fotomonografije, obradio i realizovao 33 minimonografije manastira i crkava Srpske Pravoslavne Crkve, učestvovao u izradi više od deset drugih monografija.Karišić je ovenčanin mnogim priznanjima i nagradama od kojih treba pomenuti Vukovu nagradu Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2010. godinu, Godišnju nagradu ULUPUDS za 2011, Oktobarsku nagradu grada Vrbasa za 2012. godinu, Nagradu za životno delo ULUPUDS 2013. godine, Zlatna Forma 22 UPIDIV za 2014. godinu za umetničku fotografiju.
Izložba traje do 22. marta, ulaz je slobodan.
