Sofiju smo dosta rano izvodili u manje šetenje u obližnjem parku. Jedva smo dočekali da napuni mesec dana, kako bismo je poveli na prvo planinarenje. Radovali smo se sunčanom septembarskom danu, piše Blog TAMO VAMO.
Bili smo pomalo pod stresom u smislu: da li će dobro podneti put, koliko će naporno sve to biti, da li će biti dovoljno zaštićena od sunca, da li će dobro jesti i još sto pitanja… Hteli smo da se popnemo na vidikovac Greben u Nacionalnom parku Đerdap. Polazna tačka je udaljena oko sat i po od našeg stana, pola puta se vozi uz prelepi deo Dunava, a dužina staze je oko 2,5km u jednom pravcu. Napravili smo pauzu u Arheološkom nalazištu Lepenski Vir. Nismo obilazili komleks, već smo zauzeli finu klupicu, nahranili i presvukli dete i nahranili sve kuce i mace koje smo našli. Bili smo veoma zadovoljni što smo dovoljno odvažni da krenemo u ovu priču. Sofija je usput spavala i bila je skroz fino raspoložena tokom pauze.
Od prvih dana je volela da se nađe u prirodi okružena životinjama. Nastavili smo ka Boljetinskom brdu. Tu smo prošli pored groblja i ostavili auto na prvoj zaravni. Beba je spavala u sintezi (prvo autosedište-nosiljka). Tata je poneo tako u komletu, što je dosta teško za duže nošenje. Staza je bila relativno laka, sa divnim pogledom na veliku reku. Tokom šetnje pričamo o tome koliko se sve može, kad se hoće. Naravno da odmah pravimo velike planove sa temom gde ćemo sve da je vodimo i šta ćemo sve lepo zajedno da otkrivamo. Na stazi nismo sreli ama baš nikoga. Prošli smo kroz neko imanje, ali ni tamo nije bilo ljudi. Sam vidikovac je vredan truda. Pred sam kraj staze pogled samo odjednom pukne na obe strane Dunava, koji mi obožavamo. Preko puta je Rumunija. Uživamo u pogledu neko vreme, pa polako krećemo nazad. Hvatamo samo jednu radio stanicu, a na njoj samo surovi hitovi. Sofija se budi tek u autu. Celu pešačku turu je carica prespavala.
Svraćamo na pauzu do Kapetan Mišinog brega, da se malo okrepimo uz kaficu i čuveni domaći sok od zove. Upijamo pogled na Đerdapsku klisuru i sam Greben. Tamo baš volimo da svratimo, jer je posebno mesto sa predivnim ambijentom, koje vodi jedna simpatčna porodica. Neguju koncept domaćih proizvoda i lokalnih, vlaških specijaliteta. Dan nam je proleteo u divnom raspoloženju. Završavamo ovu malu dnevnu akciju. Verujemo da su ovakvi momenti u životu dragoceni. Sve je prošlo idealno i idilično. Ohrabrilo nas je u ideji da sa detetom možes sve, ako se malko potrudiš.
Blog TAMO VAMO
