Pre nego što će Srbiji uvesti sankcije, poslednje što je mlađa publika sa početka devedesetih godina imala da vidi bio je Bob Dilan koji je svirao u Beogradu sredinom 1991. Ali, koncert grupe “Prodidži” 1995. godine u Beogradu, nadoknadio je sve propušteno, kada je grupa osvojila srca domaće publike, toliko željne stranih izvođača u vreme posle ratova u Hrvatskoj i Bosni, sankcija i najgore hiperinflacije koju je svet video.
Devedesetih je Zapad prolazio kroz zlatnu deceniju, a u Srbiji se čekalo u redovima za hleb, “valjale” su se devize i prodavala humanitarna pomoć, a muzika je dopirala do nas samo preko piratskih sadržaja koji su se prodavali na tezgama ispred SKC-a. Na koncerte se moglo otići tek negde u regionu, ako je neko usred inflacije uopšte imao para da putuje, i ako je mogao da dobije vizu.
Pesma “Breathe” prvi put izvedena baš u Beogradu:
Međutim, 1995. se sve promenilo. Uz ratno primirje i sankcije su popustile svoj stisak. Kao i obično, odnosi su krenuli da se izgrađuju na “mala vrata”, razmenom umetnika, pa su tako prvi muzičari krenuli put Beograda. Nakon što je DJ Loren Garnije održao rejv žurku, a otprilike nedelju dana pre nego što je potpisan Dejtonski sporazum, najavljeno je da će u Beogradu 8. decembra svirati tada mladi perspektivni bend “Prodidži”.
Najbolje što nam se dogodilo
Za mnoge u Srbiji je ovaj koncert, prvi nakon sankcija, bio najbolje što se dogodilo nakon niza mučnih godina. Čak i posle toga, kad su mnoge druge zvezde i muzička imena redovno putovale za Beograd, “Prodidži” je bio ostao simbol kraja jednog mučnog perioda a početka novog u Srbiji uništenoj ratom i sankcijama.
Njihov čuveni koncert u Beogradu se i dalje pominje i pamti u našoj zemlji i generalno se na njega gleda kao na jedan od najvažnijih događaja u periodu nakon sankcija.
Apolitične mlade zvezde, koje su prvenstveno svirale tamo gde ih pozovu, tako su tog 8. decembra stigle u beogradski hotel “Hajat” na isto tako čuvenu konferenciju za štampu. Nakon što su se pojavili sa iskeženim facama, sunčanim naočarima i pivom u luksuznom hotelu, otišli su na prijem u Gradsku skupštinu, gde su dobili ključeve Beograda. I sami članovi benda bili su iznenađeni pažnjom koja im je data.
Koncert je održan u dupke punom “Pioniru”, a nema ko nije došao – od hipika i dizelaša do rokera i rejvera, našminkanih, maskiranih, sa pank frizurama, krupnim nakitom i punđicama u stilu Kita Flinta. Oko 8.000 ljudi vrištalo je uz sada već kultne pesme “Prodidžija”.
Trenutak u kom su oni nastupili je bio jedinstven po sebi, zbog čega se ovaj koncert urezao u pamćenje ne samo publici i već i samim članovima benda, koji su godinu dana kasnije izrazili podršku studentskim protestima protiv vlasti Slobodana Miloševića.
Atmosfera je bila takva da je “Prodidži” izveo i premijeru svog hita “Breathe”. Nakon otprilike sat i po članovi benda su se pokupili i otišli, a publika je bila prezadovoljna jer su svi napunili baterije koje su godinama stajale prazne u ratnim godinama.
Sledeći put Kit i njegov bend došli su u Beograd 2005, kad su mnogi koji su bili na “prvom koncertu posle sankcija” otišli da ih čuju opet. Nakon toga su posetili našu zemlju više puta, uključujući “Egzit”, ali nijedan njihov nastup neće se pamtiti kao onaj ’95.
