Demonstracije na Trgu republike u Beogradu 9. marta 1991. godine su bile prvi veliki miting Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke protiv režima Slobodana Miloševića sada već pre tačno 30 godina.
Povod za demonstracije bilo je traženje ostavke generalnog direktora Televizije Beograd Dušana Mitevića i ministra policije Radmila Bogdanovića, ali su se kasnije pretvorile u demonstracije protiv Slobodana Miloševića. U masovnim demonstracijama na beogradskim ulicama dve osobe su izgubile život.
Bilo je predviđeno da se protest održi na Trgu Republike u Beogradu. U raznim delovima grada dogodili su se incidenti pre samog protesta, pošto je milicija, često i brutalno, pokušala da usmeri mase ljudi koji su išli prema Trgu; čak su i govornici, među kojima i Drašković, imali problema da dođu do Trga. Milicija je upotrebljavala suzavac, vodene topove i BOV vozila.
Procene broja okupljenih ljudi su varirale: od manje od 70.000, oko 100.000. Shvativši da ga malo ljudi čuje, Drašković je zatražio od radnika obližnjeg Narodnog pozorišta da se sa balkona obrati okupljenim građanima. Dozvolu je dobio od Vide Ognjenović (koja je bila i istanukti član Demokratske stranke). Drašković je sa balkona počeo da drži oštar govor koji je često prekidan aplauzima. Nakon što je Drašković završio, govore su održali lideri opozicije (Žarko Jokanović, Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Milan Paroški, Leon Koen, Milan Komnenić, Vojislav Koštunica kao i ličnosti iz kulture Borislav Mihajlović Mihiz, Bora Đorđević i dr.)
Dok je govorio Milan Paroški, među okupljene građane je bačen suzavac. Činilo se da se Drašković nije uzbuđivao zbog nasilja ispod i da je samo posmatrao. U jednom trenutku, iznenadao je u mikrofon uzviknuo „Juuuriiiš!“. Protest se zatim razlio po susednim trgovima i ulicama i veći deo centra Beograda je ličio na ratnu zonu. Od ovog trenutka policija je uspela da se pregrupiše i češće i žešće je napadala.
Oko 15:30 poginuo je pripadnik policije Nedeljko Kosović u Masarikovoj ulici, pošto je pao sa visine od pet metara. Grupa od pedesetak milicionera stacioniranih na uglu ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša je oko 16:00 pucala i pogodila pet građana. Jedan od njih, 17-godišnji Branivoje Milinović, zadobio je smrtonosnu prostrelnu ranu.
Posle podne je Drašković, zajedno sa velikom grupom demonstranata, neuspešno pokušao da se probije na zasedanje Narodne skupštine. Dok je izlazio iz zgrade, oko 20:00 uhapšen je sa zamenikom predsednika SPO, Jovanom Marjanovićem. Među milicajcima koji su uhapsili Draškovića bio je i Naser Orić.
Predsednik Srbije Slobodan Milošević je zatražio od Predsedništva Jugoslavije da razmesti jedinice JNA da bi se ugušile demonstracije. Predsednik Predsedništva Borisav Jović je telefonom kontaktirao ostale članove predsedništva i armija je zaista poslata na ulice, ali su Slovenci i Hrvati kasnije tvrdili da je taj potez bio neustavan. Uveče, Milošević se obratio naciji preko televizije. Iako nikog nije pomenuo po imenu, događaje toga dana je opisao da su vođene od „sila haosa i nasilja“, „kojima se Srbija mora suproststavljati svim ustavnim sredstvima“. Uveče su se tenkovi i oklopni trasnporteri pojavili na ulicama. Zabranjen je rad B-92 i NTV Studio B. Kasno uveče je uhapšen lider SPO-a Vuk Drašković.
