Kilogrami bačene zelene salate, jagoda, uništena polja pšenice, strah od kiše, od kontaminiranog zemljišta… Kako je černobiljska katastrofa uticala na život u Srbiji?
Televizijska serija koja verodostojnim scenama i činjenicama koje su Sovjeti krili iza gvozdene zavese, priča o najvećoj nuklearnoj katastrofi i žrtvama u istoriji čovečanstva, ovih dana mami pažnju gledalaca. Početak njenog emitovanja podudario se 33-godišnjicom nesreće od koje je drhtala severna hemisfera. Tog 26. aprila 1986. eksplodirao je jedan od četiri reaktora nuklerne elektrane “Lenjin” u Pripjatu, ukrajinskom gradu blizu sadašnje granice sa Ukrajinom.
Serija “Černobilj” (Chernobyl), za razliku od ostalih igranih ostvarenja koji su se bavili ovom temom, detaljno tumači šta se desilo tog dana u nukleranoj elektrani, prikazuje život građana Pripjata i žigoše sovjetsku vlast koje su pokušavale da oćute tragediju.
Eksplozija na četvrtom reaktoru je uzrokovala dalje eksplozije, usled čega se u atmosferu oslobodila velika količina radioaktivnog otpada.
Radioaktivni oblaci
Nakon eksplozije, radioaktivni oblaci prekrili su gotovo čitavu Evropu.
Prva vazdušna struja koja je registrovana bila je 27. aprila oko podneva u Černobilju, a do Slovenije je stigla dva dana kasnije. Smatra se da je prvi radioaktivni oblak do Srbije i Beograda stigao 1. maja, a donela ga je druga vazdušna struja. A tih dana padala je i kiša koja je dodatno zakompikovala stvari i proširila strah među ljudima.
Oni koji su tih dana sa strahom gledali u nebo sećaju se kako su informacije sporo dolazile.
– Koliko pamtim bila je panika, ali ne tolika kolika bi bila danas u vreme kada informacije brzo stižu sa kraja na kraj sveta i kada se više zna o posledicama radioaktivnosti. Mi smo, sećam se, za havariju u Černobilju saznali tri-četiri dana posle eksplozije u nuklearnoj elektrani, jer su Sovjeti pokušavali da sakriju šta se zaista desilo – priča Užičanin Jovan Marjanović (68).
Pamti da je za Černobilj saznao 30. aprila, dok su se deca u njegovom komšiluku spremala da lože logorsku vatru.
– Pogodilo se da je jedan moj komšija baš tog dana došao sa putovanja u Rusiju, gde je išao posredstvom turističke agencije. Došao sam kod njega kući i pitao ga: “Šta se to tamo desilo”, ali on nije razumeo moje pitanje. Rekao je da je prvi put o nuklearnoj havariji čuo od mene i da za sve vreme boravka u Rusiji niko nigde nije spomenuo ni reč o tome. Da li su ga zvali ili se sam javio, ne sećam se, tek posle nekoliko dana je išao kod lekara da proveri da li je ozračen. Srećom, boravak u SSSR-u nije se odrazio po njegovo zdravlje – seća se Marjanović.
- 26. aprila u 01.23 sati po moskovskom vremenu izbila je nesreća
- 27. aprila u 11 sati stigli su autobusi za evakuaciju
Narod se u Srbiji tada držao preporuke da ne valja izlaziti napolje dok pada kiša. Da li je ovo bio zvaničan savet ili ga je proturio neko ko je bio svestan opasnosti – retko ko se seća.
Kontaminirano povrće
Zbog Černobilja, u to vreme, najviše su zaplatili pijačni trgovci koji su prodavali tek pristiglo voće i povrće, jer skeptični građani iz mere predostrožnosti nisu hteli da kupuju luk, salatu, jagode, koje je zalivala kiša iz, kako se pričalo, radioaktivnih oblaka.
U celoj Srbiji građani su masovno bacali zelenu salatu i sve mlade plodove, a išlo je do te mere da su negde uništavala i cela polja pšenice.
– Vesti o havariji u Černobilju, štetnosti radioaktivnih materija i mogućim posledicama po nas državna televizija je prilično dozirala. Verovatno zbog toga ljudi nisu pridavali značaju tom događaju, mada su branili deci da izlaze napolje. O nuklearkama se tada znalo samo da služe za proizvodnju struje, pa je havarija za nas predstavljala i nepoznatu opasnost. Malo po malo, kada je opasnost već prošla, stručni časopisi su se detaljnije objasnili šta su nuklearke i kakav rizik nose – priča Ranko Dejović iz Užica.
Zvanični podaci kažu da je usled havarije u Pripjatu 8,4 miliona građana SSSR-a (Ukrajine, Belorusije i Rusije) bilo izložena radioaktivnom zračenju. Organizacija za zaštitu prirodne sredine “Greenpeace” saopštila je da je od posledica katastrofe u Černobilja umrlo oko 200.000 ljudi, mada je prema nezvaničnim procenama taj broj bio i dva puta veća. Pripjat je već 33 godine napušten grad, a oko 35.000 odraslih i 1.400 dece iz šireg područja nuklearne elektrane zatražilo je pomoć zbog posledica zračenja. Godine posle havarije donele su sve više obolelih od raka i leukemije, rođenja dece sa poremećajima i prevremene porođaje.
U čitavoj Evropi uticaj zračenja se odrazio na zdravlje ljudi zbog aktivnosti cezijuma 137 i stroncijuma 90 i ostalih radionuklida čije vreme poluraspada je 30 godina i koji će u zemlji biti prisutni još 30 godina.
Kako je došlo do nesreće?
Do nesreće je došlo usled testa na reaktoru, a postoje dve verzije uzroka katastrofe.
Prema prvoj verziji, iz 1986, uzrok je bila greška operatera, a prema drugoj, iz 1991, u pitanju je bila greška u dizajnu reaktora. Smatra se da je to ujedno i najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije. Iz oblasti oko černobiljske elektrane evakuisano je više od 100.000 stanovnika. Objekat se nalazi blizu Pripjata, od Černobilja je udaljen 18 kilometara, a od granice sa Belorusijom 16. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone. Te večeri kada se dogodila nesreća, grad Pripjat nije bio odmah evakuisan. Stanovnici nisu bili ni svesni šta se dogodilo, ali su se nakon nekoliko sati razbolele desetine. Sledeće jutro, 27. aprila, stigli su prvi autobusi u Pripjat i počela je evakuacija.
