Po srpskoj običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, 7, 8. i 9. januara. Kao praznični dan računa se Badnji dan, ali i Tucindan ili Tucje koji se obeležava danas.
Na Tucindan, ritualno se kolje prase određeno za božićnu pečenicu. Prema narodnom verovanju, od te pečenice zavise sreća i blagostanje kuće.
Nekada se tukla krupicom soli, a tek potom ošamućena klala, pa otuda i ime – tucindan. Po običajnom kalendaru, pečenica se peče sutra, na Badnji dan.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.
Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.
S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
Ovo je i dan svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima.
Jedan je od utemeljivača medicine na našem tlu i osnivač manastira Svetog Nauma na Ohridskom jezeru.
