Šestorici osumnjičenih da su zloupotrebama oštetili Javno preduzeće “Elektroprivreda Srbije” za gotovo sedam i po miliona dolara određen je pritvor do 30 dana.
Slučaj “pruge koje nema” privukao je pažnju javnosti i zbog tvrdnji zamenice javnog tužioca da je nakon hapšenja osumnjičenih premeštena u drugo odeljenje. Više javno tužilaštvo demantuje povezanost predmeta i premeštanja tužiteljke.
Bez obrazloženja i nekoliko sati po hapšenju osumnjičenihu predmetu na kojem je radila više od godinu dana, zamenica tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je, kaže, obaveštena o premeštaju u drugo odeljenje. Bojana Savović za RTS ističe i da premeštaj nije sama tražila.
“Ja sam rukovodila predistražnim postupkom, održano je više sastanaka, telefonskih razgovora, mejl prepiske. Predmet je kompleksan i sagledavan je sveobuhvatno. Nikada mi niko od šefova, ni u ovom, a ni u jednom drugom predmetu nije uputio ni jednu primedbu na račun brzine postupanja. O premeštaju sam obaveštena nakon hapšenja osumnjičenih, pred kraj radnog vremena. Sutradan je trebalo da saslušavam okrivljene”, navodi Savovićeva.
Odluka o premeštanju, tvrde u beogradskom Višem javnom tužilaštvu, nije u vezi sa predmetom i doneta je ranije. Preciziraju da je to deo redovne procedure koja omogućava da se zbog potreba tužilaštva ili ličnog zahteva, tužioci premeštaju iz jednog odeljenja ili tužilaštva u drugo. Istom odlukom je, navode, obuhvaćeno još zamenika javnog tužioca.
“Odluka koja je u stvari obaveza i ovlašćenje VJT u Beogradu u smislu organizacije rada svih odeljenja ovog tužilaštva je bila doneta pred sretenjske praznike. Ta odluka je mogla da se formalizuje i realizuje tek kada su se stekli formalni uslovi, prisustva određenog broja zamenika na kolegijumu, tzv.kvorum da bi se ona realizovala. Apsolutno nije reč i potpuno je pogrešno plasirano i potpuno je do pogrešnog konteksta u javnosti došlo i skrenuta je pažnja sa vrlo bitne stvari – to je sam predmet”, kaže Brankica Marić iz Višeg javnog tužilaštva.
U javnosti aktuelna situacija stavljena je u kontekst aktuelne reforme pravosuđa i usvajanja pravosudnih zakona, koji tužiocima treba da omoguće veću samostalnost. Iz Ministarstva pravde takvu povezanost negiraju.
“Ne postoji nikakva veza između usvajanja pravosudnih zakona i postupanja i vođenja kadrovske politike u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Javni tužioci, kao rukovodioci javnih tužilaštava, i po trenutno važećim zakonima, kao i po usvojenim zakonima čija primena još uvek nije počela, imaju pravo da donesu godišnji raspored poslova i da ga menjaju tokom godine”, navode iz Ministarstva pravde.
Na promene koje su predviđene godišnjim rasporedom rada tužilaštava, prema aktuelnom zakonu, tužioci nemaju prava žalbe. Po novom, čija se primena iščekuje, imaće pravo prigovora Visokom savetu tužilaštva.
