Dubravica je bila jedno od najvažnijih pristaništa na Dunavu u devetnaestom veku, preko koga su i Karađorđe i Miloš Obrenović izvozili svinje i drugu robu u Austriju.
Ovde je prvi put na srpsko tlo kročila buduća kraljica Jugoslavije Marija Karađorđević 1922. godine. Od tada, pristanište u Dubravici nosi ime kraljice Marije.
Požarevac i Dubravicu sve do šezdesetih godina prošlog veka povezivala je železnička pruga. Koliko je ovo mesto bilo i ekonomski važno, govori podatak da je između Dubravice i Beograda postojala direktna brodska linija.
Dubravica je od Požarevca udaljena 16 kilometara. Dubravičani još pamte zlatna vremena svog sela i pristaništa na Dunavu.
“Mnogi ljudi su, jednostavno, živeli od ove obale, tu su ljudi nalazili posao, bio je utovar, istovar, prevoz te robe. Kažem, pojedini su izdržavali i svoje porodice, kuće, domaćinstva su ljudi vodili s time što su bili tu, na Dunavu”, kaže Zoran Lazić, organizator “Čorbijade” iz Dubravice.
Među slavnim ličnostima koje su tu boravile jeste i glumac Pavle Vuisić, koji je uživao u specijalitetima tamošnjih alasa.
Alas Toplica Gajić iz Dubravice kaže da je Vuisiću kuvao riblju čorbu i pekao ribu na žaru.
“Međutim, čorbu je jeo, a ribu na žaru ne jede. Pojeo je šest tanjira čorbe sa kuvanom ribom”, rekao je Gajić.
Pričalo se i da je smederevski most prvobitno bio planiran kod Dubravice, a do pre tridesetak godina sa banatskom obalom Dubravičane je povezivala skela. Novo vreme gurnulo je stare priče u zaborav. Tu je danas vikend-naselje, ali su Dubravičani rešili da svoje parče dunavske obale ožive.
Za početak, organizovali su “Čorbijadu”, koja je okupila više stotina posetilaca i takmičara.
Zoran Stojanović iz Dubravice kaže da je riba iz Dunava. “Znači, mesto gde treba to da se dešava, po meni, to je Dunav. Mi smo to krenuli u selu, nije bilo loše, ali mislim da je mnogo interesantnije ovde i prijatnije na Dunavu”, kaže Stojanović.
Ideju da se dubravičko pristanište otrgne od zaborava, podržali su i požarevački slikari.
“To je ostalo zaboravljeno zato što smo mi takvi. I to nije prva stvar i nije prvi put. A ovo je oživljavanje i lepo je što su ovo Dubravičani uradili”, kaže Dragan Đurić, slikar iz Požarevca.
Dubravičani još pamte i sanjaju bele lađe na svom pristaništu. I znaju da će se vratiti svako ko ovde jednom proba riblju čorbu i vidi zalazak sunca na Dunavu.
