Iako vitalni grafikoni i dalje beleže dramatičan porast broja preminulih, iz Republičkog zavoda za statistiku stižu i optimistične vesti – u prva dva meseca ove godine rođeno je 611 više beba nego u istom periodu prošle godine.
Rode su najviše sletale u region Šumadije i zapadne Srbije, u kom je tokom prva dva meseca rođeno skoro deset odsto više beba nego u januaru i februaru prošle godine, a potom i u prestonicu, u kojoj je u matične knjige rođenih upisano devet odsto više beba nego u istom periodu prošle godine. I Vojvodina ove godine beleži porast novorođenih beba od četiri odsto u odnosu na prva dva meseca 2021. godine – samo je u regionu Južne i istočne Srbije rođeno 1,4 odsto dece više nego u januaru i februaru prošle godine.
Mada ova vitalna statistika daje razloga za nadu da demografska budućnost nacije neće biti baš crna, podaci o umrlima i dalje su sumorni. Brojke, naime, svedoče da je u januaru i februaru broj umrlih bio skoro dva i po puta veći od broja rođenih, s obzirom na to da je u matične knjige umrlih ubeleženo 24.486 osoba, dok je u matične knjige rođenih zavedeno svega 9.596 beba. Ni tu nije kraj sumornoj statistici, budući da vitalni grafikoni jasno pokazuju da je broj preminulih u prva dva meseca ove godine čak za petinu veći u odnosu na isti period 2021. godine.
U svim regionima Srbije beleži se porast broja umrlih, a najdramatičnija situacija je u regionu Južne i istočne Srbije, u kom je broj preminulih veći skoro za trećinu u odnosu na isti period prošle godine. U Vojvodini, Šumadiji i zapadnoj Srbiji broj preminulih veći je za petinu, dok se u regionu Beograda beleži povećanje broja umrlih od dvadeset odsto.
Iako je broj umrlih od kovida diskretno počeo da opada u poslednjoj nedelji februara i prvoj nedelji marta, statistika svedoči da je u januaru umrlo 915 osoba, prošlog meseca umrlo je čak 1.612 ljudi, dok je u prvih 27 dana marta od posledica kovida preminulo 517 osoba. Bliska budućnost će pokazati da li je omikron peti čin pandemijske drame ili će virus korona i dalje imati fatalni uticaj na vitalnu statistiku. Podsećanja radi, na svaku bebu koja je tokom protekle godine upisana u matičnu knjigu rođenih dvoje ljudi upisano je u matičnu knjigu umrlih, a kada se saberu svi koje smo ispratili na večni počinak, dolazi se do sumornog zaključka da je u tom periodu umrlo skoro 21.000 osoba više nego 2020. Ako imamo na umu činjenicu da je svakoga dana oko 200 ljudi više umiralo nego što se rađalo i ako u tu statistiku uvrstimo i spoljne migrante, dolazi se do zaključka da smo tokom prošle godine svakoga dana ostajali bez 274 osobe. Vitalna statistika je još poraznija kada se uporedi sa 2019. godinom jer se dolazi do poražavajućeg zaključka da je lane umrlo čak 30.000 ljudi više nego u godini koju je obeležio zvanični početak pandemije virusa korona, prenosi Politika.
