Prinosi kukuruza u Srbiji su do sada smanjeni 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je rod bio rekordan i iznosio je više od sedam tona po hektaru, rekao je Željko Kaitović, saradnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje”.
Prema onome što se juče moglo čuti na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, velike su šanse da kukuruza neće biti za izvoz. To bi bio veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji izvozni poljoprivredni proizvod Srbije i prošle godine od njega smo prihodovali 346 miliona dolara.
Kaitović je, kako prenosi Beta, rekao da je vrućina oštetila kukuruz u vreme oprašivanja. Najugroženije su njive u Banatu i u delovima Srema i Bačke, a nešto bolje je na njivama pored Morave, Drine i drugih reka.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević rekao je da „prinosi kukuruza neće biti rekordni kao prošle godine, ali neće biti ni katastrofalni”, dodajući da će kukuruza biti dovoljno za domaće potrebe jer su prošlogodišnje zalihe milion tona, ali pitanje je da li će ga biti za izvoz.
„Mislim da ne postoji opasnost da kukuruza nema dovoljno za domaće potrebe, ali je Srbija veliki izvoznik i do sada je izvezla 2,3 miliona tona, a suša će to onemogućiti”, rekao je Radošević. Srbija je, podsetio je, 2000. i 2001. godine uvozila kukuruz jer je prinos bio ukupno 2,9 miliona tona.
Istakao je da je i soja „prilično ugrožena”, a zasejana je na 200.000 hektara što je više od uobičajenog, te će je biti za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, „što je veliki hendikep”, rekao je Radošević. On je istakao da je žetva pšenice pri kraju i da je rod 2,3 miliona tona. „Prelazne zalihe pšenice su 500.000 tona i zbog toga raspolažemo sa 2,8 miliona tona pa će moći da se izveze 1,3 miliona tona”, rekao je Radošević.
Dodao je da „poljoprivreda daje deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 20 odsto izvoza, pa će suša negativno uticati na ekonomiju naše zemlje”. Predsednik odbora Marijan Rističević rekao je da „voli optimiste”, ali je nezadovoljan zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još ništa nije predložilo da olakša finansijsku situaciju proizvođača.
„Zbog smanjenog roda, prerađivačka industrija neće imati sirovina, a ako se (izvoz) zabrani, biće problema”, rekao je Rističević, koji je predsednik Narodne seljačke stranke, ističući da će šteta na rodu kukuruza biti i veća od 40 odsto. Član odbora iz Srpske radikalne stranke (SRS) Milorad Mirčić rekao je da od predstavnika Ministarstva poljoprivrede zahteva konkretne mere za otklanjanje posledica suše i pomoć poljoprivrednicima.
„Vi ste (vladajuća koalicija) došli na greškama prethodne vlasti, a šta ste uradili na izgradnji mreže za navodnjavanje i čišćenju kanala?”, upitao je Mirčić. Goran Ješić (Demokratska stranka) rekao je da Srbija plaća milionske kamate na ugovorene, a nepovučene kredite jer nema spremnih projekata za navodnjavanje. „Plaćamo kamatu na kamatu jer pet godina nismo sposobni da napravimo projekte za navodnjavanje”, rekao je Ješić.
