Priznat i poznat kod nas i u svetu, Lepenski vir decenijama privlači pažnju ne samo stručne javnosti. Ipak, taj arheološki lokalitet, iz perioda mezolita i neolita, do danas nije našao svoje mesto na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
Najčešće pominjan razlog za to je što su Lepenci i njihovo naselje izmešteni sa originalne lokacije, koja je potopljena prilikom izgradnje Hidroelektrane „Đerdap“.
„Činjenica je da Lepenski vir nije bio izmešten tada, neposredno pre potapanja Hidroelektrane ‘Đerdap’, mi danas ne bismo bili u mogućnosti da ga vidimo, da ga prezentujemo, da ga pokazujemo i mnogo je veća verovatnoća da bi bio zaboravljen, nego da bi bio zaštićen“, objašnjava Vladimir Nojković, direktor Lepenskog vira.
Domaća stručna javnost saglasna je u tome da Lepenski vir zaslužuje da se nađe na Uneskovoj listi. Pitanje je samo kako da do nje stigne.
Mirjana Blagojević iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi da je potrebna pomoć eksperata Uneska i drugih međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom kulturnih dobara i kategorisanjem.
„Određivanjem parametara i kriterijuma kako i na koji način Lepenski vir može u budućnosti da se stavi i da bude svetska baština“, ističe Blagojevićeva.
Izgradnja novog, modernog objekta, na obali Dunava, koji je od tada dom Lepenaca, završena je 2011. godine. Godišnje ih poseti skoro 35.000 turista. Uglavnom su to školske ekskurzije, ali ima i mnogo stranaca.
Turistički vodič Nemanja Žurkić navodi da turisti sa Lepenskog vira odu prepuni utisaka.
„Kada posete ovaj lokalitet i dobiju kompletnu informaciju, turisti su zapanjeni onim što su zapravo videli i odavde odu puni pozitivnih utisaka“, objašnjava Žurkić.
Lepenski vir i njegovi stanovnici bili su naučna senzacija kada su otkriveni sredinom šezdesetih godina prošlog veka. U međuvremenu su naselili školske udžbenike i stručne časopise.
Ušuškani u Đerdapskoj klisuri, čekaju da budu primljeni u društvo onih koji su stvarali i obeležili svetsku civilizaciju.
