Vernici hrle u manastir Tumane da se mole pred moštima sveca sa Egine! Širom sveta se zna za ime Svetog Nektarija. Posebno ga vole i mole mu se ljudi koji boluju od teško izlečivih bolesti – karcinoma i leukemije. Kao dobročinitelja ga poznaju i bezdetni parovi, kojima je susret sa tim čudesnim starcem sa Egine promenio život. Ka njegovom ostrvu hitaju i u manastiru na Egini sabiraju se mnogi, primajući blagoslov i utehu. I mnogi pravoslavni Srbi znaju za tog divnog svedoka vere. U Srbiji postoji nekoliko svetinja u kojima se nalaze delovi njegovih moštiju.
Tim tragom neočekivano smo došli do manastira Tumane, danas nadaleko čuvenog, gotovo ne verujući da ga je i Svetu Nektarije odabrao za jedan od svojih mnogobrojnih čudesnih domova. Ta srednjovekovna svetinja, poznata i kao đerdapski Ostrog, unosi strahopoštovanje u srca ljudi.
Manastir je postao poput košnice, uvek ispunjen ljudima koji iz dana u dan dolaze kod svetih čudotvoraca Zosima i Jakova, da mole za pomoć i isceljenje. Manastirski letopis ispunjen je svedočenjima onih kojima je susret sa tim manastirom promenio život. Tu su isceljeni od karcinoma i mnogih drugih bolesti. Najlepši ukras manastira su roditelji s decom koja su se rodila zahvaljujući molitvama Svetih Zosima i Jakova.
U prepunoj porti razgovaramo sa igumanom manastira, jeromonahom Dimitrijem. Iako je gužva, mir koji ispunjava i prostor i dušu gotovo je nestvaran.
Na pitanje odakle tu mošti Svetog Nektarija otac odgovara sa osmehom: „Čudom božjim i radi blagoslova bratiji manastira i vernom narodu, želeli smo da u manastiru imamo Svetog Nektarija. Nismo ni znali kako i kome da se obratimo. Bilo je reči da sa Egine nikome ne daju mošti. Neočekivano, u povratku iz Grčke, u Tumane je svratio na poklonjenje vladika Georgije iz Slovačke. Poželeo je da u manastiru ostavi deo moštiju koje je dobio.
Lagano je započeo da deli mošti, teško je išlo. Neko je zapevao tropar svetome, mošti kao da su se same odelile. Vladika i svi prisutni bili su pod utiskom. Svečano je rekao bratiji: ‘Sveti Nektarije izvoleo je da ovde bude. Primajte narod koji mu dolazi. On je mnogima pomogao’”, kaže iguman i, dok gleda u kupolu crkve, nastavlja:
„Svi smo bili dirnuti. Osetio se veliki blagoslov božji. Jasno je bilo da je Sveti Nektarije sam želeo da dođe u Tumane. Od tada svakodnevno mnogi traže da celivaju mošti, čak nas i pitaju da li je ovo manastir Svetog Nektarija. Neočekivano, Tumane je postalo dom eginskog čudotvorca. On neprekidno dela i isceljuje i na ovom mestu.”
Iguman dodaje da su mnogi došli da pričaju o čudima.
„Divno je bilo svedočenje brata Dragana, koji se u Tumanu molio svecu za sestru i zeta bolesne od karcinoma. Oboje su se iscelili. Sestra Tanja iz Beča iznenadno je otkrila da boluje od leukemije. Došla je sa verom kod Svetog Nektarija u Tumane. Pročitana je molitva kod moštiju, posle nekoliko nedelja je javila da je potpuno isceljena. Ni mi sami ne znamo zašto je u ovo naše vreme Bog izabrao ovo mesto da se proslavi”, kaže otac, ističući da je Tumane istinsko čudo božje u 21. veku.
„Ima i onih koji su skeptični. Naša poruka je da dođu i osete blagodat božju, koja je prisutna na ovom mestu. Tumanska svetinja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.“
